Ponedeljak, 08.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Antikvarnica slovenskih reči

Starožitnost na češkom znači antikvarnica, oštrihat je frizeraj, a nazive meseci Česi nisu preuzeli kao mi iz latinskog, nego su zadržali stare slovenske izraze.
Фото Пиксабеј

Tih dana spustio bih se predveče do trga Andel, u blizini kupio burito i nastavio Štefanikovom. Gledao sam češke nazive radnji.

U prvoj godini mog boravka u Češkoj, dok nisam naučio jezik, na osnovu reči pokušavao bih da pogodim značenje i delatnost radnji.

Starožitnosti je češki naziv za antikvarnicu. Bila mi je interesantna slikovitost tog naziva - stari život, ili ono staroživotno, ono što pripada starom životu.

Potreba za pronalaženjem sopstvenog izraza koji bi zamenio strani, neretko internacionalni izraz, dovodi do posezanja za neposrednim i često upečatljivim jezičkim rešenjima.

(Piksabej)

Češki naziv za frizersku radnju je oštrihat, što doslovno značio ošišati. Brašnarstvi je naziv za prodavnicu i servis tašni i novčanika, i potiče od reči brašna koja znači torba. U Češkoj su u velikoj meri u upotrebi slovenski nazivi.

Nazivi ovih delatnosti u Srbiji, s druge strane, preuzeti su iz drugih jezika: antikvarnica iz francuskog ili nemačkog, tašner iz nemačkog, frizer iz francuskog.

Interesantan je slučaj kolokvijalnog izraza frizeraj, koji je napravljen dodavanjem nemačkog sufiksa, što je jedno ponemčenje francuskog naziva, koje je u  duhu nemačkog jezika da bi ga i Nemci prihvatili, samo kada bi za njega znali. Sećam se da je moja baba redovno koristila i izraze šuster, šnajder i vešeraj.

Češki nazivi za mesece su slovenski, opisni, kao i u Hrvatskoj, dok se u Srbiji koriste latinski nazivi. Logično bi bilo da je situacija obrnuta - da upravo Hrvati kao katolici koriste latinske nazive, a Srbi slovenske.

(EPA EFE - M.D.)

Fin je ovaj deo između Andela i Male Strane, pomislio sam. Ova mreža ulica između Vltave i Štefanikove, sa malim blokovima trospratnih i četvorospratnih zgrada sigurno je lep za stanovanje. Nedaleko od reke i Starog i Novog Mesta koji su sa druge strane dva mosta, ali dovoljno daleko od turističkih hordi. Da, šarmantno se ovde živi, rekao sam sebi.

U subotu sam otišao da obiđem jedan stan u u Sajfertovoj ulici, u Žižkovu.

Nalazio se oko petsto metara od Glavne železničke stanice, u ulici kojom prolazi tramvaj. Pomislih da lokacija nije loša. Ta trospratna zgrada je tipičan devetnaestovekovni Zinshaus.

Stanodavac je stariji čovek, a stan izgleda kao da je poslednji put renoviran kada dok je on bio dečak. Sigurno ne pre sedamdesetih godina prošlog veka. Nameštaj je bio oskudan i star. Sve je delovalo kao da je tu uneto u ono doba nemaštine, kada nije bilo moguće priuštiti bolje. Valjda su tako izgledali radnički stanovi pre šest decenija, a možda i još ranije. Ne bi me čudilo da je ponešto ovde još iz tridesetih.

Grejno telo montirano na zid izgleda kao nešto što se danas retko sreće. Ne znam zapravo šta je to tačno, ali mi ne uliva poverenje. Nije radijator, već nekakav uređaj sa metalnim prorezima.

(Piksabej)

U kuhinjskom delu su ofucane ostave koje ne mogu da se zatvore kako treba. Na podu je nekakav izanđali, jednobojni itison.

Trinaest i po hiljada kruna, za ovu rupu? Sam dolazak ovde značio je biti nasamaren. Kome li će ovo da uvali, pitao sam se pri izlasku.

U haustoru sam starom rekao da ću potražiti neki drugi stan.

- Ne mari, imam još petnaest zakazanih poseta, rekao je odmahujući rukom.

Možeš imati još sto, pomislio sam, samo bi budala ovo zakupila.

 

Bojan Viculin

 

 

Pišite nam 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili.
Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika  

 

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Što se tiče jezika ima dokaza da su svi Indoevropski jezici postali od Sanskrita a sam Sanskrit od Srpskog jezika kojim su govorili stanovnici Lepenskog vira koji su preko Dunava i Crnog mora 'emigrirali' ka Indiji !
dusan1
Kad se samo setim da smo se kao deca smejali rečima zrnojed za vrapca ili zrakomlat za helikopter....
Švejk
ne oštrihat...ako već prilagodjavate češki glagol ostřihat onda radije ostrihat, kao što je u našem jeziku ostrigat. Inače ostřihat znači ošišati,střhat znači šišati a frizer je kadeřník
Првуљ Александар
оштрихат неодољиво подсећа на реч коју ми користимо: оштрићкати, исто за шишање, али лоше, најчешће у сопственој или режији првог који ти је при руци а у шишању нема појма. Латинска имена месеца мени лично указује да осим што су се на подручију Србије родила 18 римских императора, показује да је Административни апарт био јак и да су у њега улазили месни становници, па је логично да су и месеце почели да користе службене називе.
n ercegovac
Reč „frizer”, koji se koristi u srpskom, slovenačkom i još mnogim drugim jezicima dolazi od francuske rečim „friseur” koju su Francuzi odavno napustili, pa je više ne stavljaju ni u rečnike. Danas se „frizer” na francuskom kaže „coiffeur”.
Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
и у многим европским земљама исто тако, без обзира на језик којим говоре или пишу.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.