Рањивост и искреност су данас непожељне

Редитељка Јована Томић своју нову представу „Револт” ради према тексту британске ауторке Алис Берч „Побуни се. Рекла је. Опет се побуни”, у преводу Радмиле Радовановић, у коме се списатељица огледно бави истраживањем положаја жене у позоришту и језику у патријархату. Премијера „Револта” је у петак, 23. децембра од 20 сати на сцени „Мира Траиловић” Атељеа 212. Ауторски тим чине и драматург Димитрије Коканов, кореограф Игор Коруга, костимографкиња Селена Орб, сценографкиња Јасмина Холбус и композитор Лука Мејџор.

Алис Берч једна је од најзначајнијих представница савремене британске драме 21. века. Ово ће бити прво извођење неког њеног комада на нашим просторима и на нашем језику. За текст: „Побуни се. Рекла је. Опет се побуни” добила је награду „Џорџ Дивајн” за најперспективнијег новог драмског писца/списатељицу.

– Актуелност текста садржана је у чињеници да Алис Берч сецира патријархално друштво и положај жене у њему, кроз низ ситуација и односа: у породици, љубавним релацијама, у пословном окружењу, јавним окупљањима, протестима. Фрагментарном структуром текста објединила је различите форме заједница и тиме проширила поље деловања да свако може да се пронађе у неком контексту – каже за „Политику” Јована Томић.

– Ауторка кроз различите ситуације преиспитује могућност промене постојећег система. То је мене иницијално и привукло овом тексту, па сам у сарадњи са драматургом Димитријем Кокановим адаптирала оригинални крај комада, усмеравајући тему представе на микро план, питање: шта појединац може да уради, а да буде делотворно у циљу побуне. То су велике речи, и по мом мишљењу доста истрошене: револуција, промена, побуна, вуку на неку романтизацију, наивне су, па ме је занимало да видим шта се деси када појединац стане спрам тих мегаломанских појмова и хоће нешто да уради – додаје Томићева.

Алис Берч честа је сарадница познате редитељке Кејти Мичел, која је и режирала праизведбе појединих њених комада. За представе Кејти Мичел је драматизовала познате романе као што су „Орландо” Вирџиније Вулф и трилогија „Обрис” Рејчел Каск. Кроз низ духовитих сцена у овом „српском” случају нуди обрте у пољу препознатљивих ситуација мушко-женских односа.

– Главни циљ био је да створимо ликове од крви и меса. Да нас се тичу, да су комплексни, и пре свега рањиви. Ако себе препознамо у њима, онда ће да нас се тиче шири друштвени контекст и сви проблеми које имамо пред собом – објашњава Јована Томић, која у својим представама проналази начин да проговори позоришним језиком о актуелном времену и урушавању вредности.

Какво је у том смислу искуство у овој представи у настајању, каже: – Узбудљива ствар код овог текста јесте што није дидактичан, не нуди тачан одговор спрам било каквог система вредности. И с тим саосећам. То је свакако индивидуално осећање света и контекста у ком се налазимо. Никад нисам видела, доживела или прочитала нешто што доказује „прави” систем вредности, па самим тим, нема шта ни да се уруши. За мене, све је саткано од низа контрадикторности, у томе је лепота и апсурд живота и то је Алис Берч ухватила и оживела у свом тексту. Нема тачних одговора, добрих и лоших ликова, ништа није црно-бело. Ми смо саздани од свега тога по мало.

Режија је, заправо, дијалог Јоване Томић са писцем и публиком. Кроз представу „Револт” , како каже, желела је да проговори о рањивости, која је данас непожељна и неадекватна. А без рањивости, односно искрености, нема емоције, а самим тим ни полигона за било какву промену.

– Алис Берч ме је освојила актуелношћу и оштрином третмана теме, духовитошћу и занимљивом формом драме. Када сам прочитала текст, одмах сам замислила са којим глумцима бих желела да радим, Атеље је био прави избор, и као кућа и због ансамбла. У креативном процесу трудим се да негујем нежност и стварно ми је важно да буде забавна радна атмосфера, на сцени волим да гледам све где аутори излазе из своје зоне комфора – констатује Јована Томић.

Јунаке Алис Берч у представи „Револт” тумаче: Јована Стојиљковић, Тамара Драгичевић, Ана Мандић, Урош Јаковљевић и Александар Вучковић.