Васа Поморишац за крај сезоне

О новосадској Галерији Матице српске, једној од најважнијих наших институција културе и једној од оних које је немогуће заобићи у било којем историјском прегледу наше ликовне сцене, недавно је из пера њене управнице др Тијане Палковљевић Бугарски објављена монографија која је у богатом руху приказује. После премијерног представљања у самим новосадским галеријским просторијама, вечерас у Галерији САНУ у 18 сати о историјату ове куће и о самом штиву „Понос нације. 175. година Галерије Матице српске” говориће нам, поред ауторке, и мр Данило Вуксановић, проф. др Никола Крстовић, проф. др Бранко Бешлин и др Бранка Кулић. Биће то прилика да се евоцира оснивање ове институције 1847. у Пешти у окриљу Матице српске, потом формирање збирке Музеума Матице српске, чија је најзначајнија била уметничка збирка данашњe Галерија Матице српске, па пресељење из Пеште у Нови Сад 1864. и отварање за јавност Музеја Матице српске 1933. Незаобилазне су и 1947, када је уметничка збирка Матице српске добила статус посебне збирке под називом Галерија Матице српске, и 1958. када је дошло до пресељења у данашњу зграду у центру Новог Сада. Данас се у њој чува близу 10.000 предмета насталих од краја 16. века до данас. О монографији и актуелном галеријском програму и плановима до краја године за наш лист говорила је Тијана Палковљевић Бугарски.

На новосадској промоцији рекли сте да је „Понос нације” врхунац ваше каријере. Колико дуго је настајало ово комплексно дело и из које је све грађе и архива састављaно?

Искрено мислим да је ова књига симболички круна моје каријере, јер је у њен настанак уткан мој двадесетогодишњи рад у Галерији Матици српске. Kњига је нека врста њене биографије и, као таква, изузетно је важна за сагледавање њеног места и улоге у нашој националној културној историји, али и ширим европским оквирима. Настајала је дуго – скоро десет година, а заснована је на истраживањима у Рукописном одељењу Матице српске, документацији Галерије Матице српске и бројним другим архивима. У широком временском оквиру, од 1826. до 2022, она анализира различите фазе развоја и различита опредељења која су се рефлектовала кроз политику попуњавања уметничког фонда и изложбених активности и само креирање сталних поставки.

Постоји ли дело које је било нека врста смернице за рад на монографији?

Претходна монографија је настала поводом обележавања 150 година Галерије Матице српске и била је ауторско дело тадашње управнице мр Лепосаве Шелмић и сарадника, а публикована је 2001. године. То је био пионирски подухват који је представио историјат установе и први пут пред јавност донео попис до тада прикупљене колекције са великим бројем репродукција најзначајнијих дела. Њено постојање је знатно олакшало приређивање књиге „Понос нације”.

Од тренутно актуелног изложбеног програма у вашој галерији пажњу привлачи поставка „Једна сасвим (не)обична српско-француска веза. Олга Кешељевић и Марк Барбеза” која траје до 14. маја. По чему је она специфична, на шта би ту посебно требало обратити пажњу приликом посете?

Ова изложба је изузетно занимљива јер кроз одабрана уметничка дела одсликава однос двоје људи и њихов утицај на успостављање српско-француских веза у различитим областима уметничког стваралаштва – пре свега ликовној и књижевној уметности. Идеја за ову изложбу настала је пред сликом Богдана Шупута „Кафана у Паризу”, која је групни портрет пријатеља окупљених у француској престоници у годинама пред Други светски рат. Уз Љубицу Цуцу Сокић, Пеђу Милосављевића и Богдана Шупута на слици је приказана и Олга Кешељевић која нам је привукла пажњу и подстакла нас да истражимо њено место и улогу. На тим основама настала је поставка која говори о љубави Олге и Марка, али и њиховом пријатељству са Цуцом Сокић, Недељком Гвозденовићем и бројним светским писцима и уметницима 20. века. Ова изложба пружа јединствену прилику да се погледају до сада јавно неизлагане слике Ивана Табаковића и Цуце Сокић које су некад биле део њихове колекције, а данас се налазе у приватном власништву. Затим, да се саслушају одабрани делови из дневника Цуце Сокић и упознају њени дизајнерски радови. И коначно, изложба пружа прилику да се упознају оригиналне графике Алберта Ђакометија настале као илустрације за књиге које је издавао Марк Барбеза.

Да укажемо публици и на то шта може да очекује до краја године?

У јуну месецу планирамо изложбу „Поклон-збирка Драгише Брашована”, којом ћемо представити дар који смо добили од његових наследница Викторије Брашован и Олге Ковачев. Ова импозантна збирка која има више од 150 предмета ликовне и примењене уметности дочараће интимни свет великог архитекте, односно приватни простор куће у којој је живео. Спој уметничких дела и приватних предмета основ је за креирање амбијента и указује на једног другачијег Брашована.

Током јесени у плану је поставка у сарадњи са Уметничко-историјским музејом и Галеријом „Белведере” из Беча на којој ћемо приказати стваралаштво Густава Климта и Паје Јовановића са одабраним делима из њихових и наше колекције. Све заокружујемо новом сталном поставком српске ликовне уметности и монографском изложбом о Васи Поморишцу, као последњем у низу сликара који је био стипендиста Матице српске у међуратном периоду. Могло би се рећи да је читав овогодишњи програм усмерен на нашу прославу 175. рођендана. Такође, очекује нас и гостовање изложбе „Паралеле. Темишвар/Нови Сад” у Националном уметничком музеју у Темишвару као наставак сарадње наша два музеја у градовима који су понели титуле европске престонице културе 2022, односно 2023. године.