Млади листови жаре лековити и укусни

Млада зелена коприва већ је избацила изданке. Да је Urtica dioica или жара, како је зову у народу, лековита зна се од давнина, али се испоставило да није само здрава, већ и укусна. Ова самоникла биљка пружа још нешто – сам процес брања дивљег биља има нешто магично и медитативно у себи. Нешто што дубоко повезује са земљом, враћа у прошлост и подсећа на значај сезонских намирница, а када је на столу, осећамо повезаност и с природом. Најупотребљивија је она сасвим млада, која још није почела да цвета. Зато је најбоље време за брање од априла до краја маја и то на локацијама што даље од града.

Како „укротити” коприву

Пре свега, листове коприве треба одвојити од стабљике са ситним иглицама, које у ствари жаре.  Ако се спрема одмах, треба је прво опрати, тако што се листови потопе у дубљи суд, мало промешају кашиком, а затим вода проспе. Тако је спремна за коришћење, најчешће у бареном облику, али је не треба дуго излагати високој температури. Листове ће бити довољно убацити у кипућу воду с мало соли и кувати их, не више од три минута. Ако су баш млади, довољно је само ставити их у цедиљку и прелити врелом водом, да сачува јаркозелену боју, затим коприву на неколико минута пребацити у ледену воду, па процедити.

Како  је чувати

Свежа коприва се чува неопрана и у затвореној кутији, у фрижидеру. Барена, такође, може да стоји у затвореној посуди, али се мора употребити у року од три дана. Такође, може се и замрзавати и касније користити за чорбе или друга јела. Након што се обаре и оцеде, листиће треба насецкати, формирати од њих куглице величине јајета и тако их одложити  у замрзивач.

Како  употребити

 О њеној употреби у кухињи, у овим крајевима, зна се да углавном иде у чорбу и питу, али лепо „жари” и у рижоту, паприкашу или кајгани, у њокама, па и палачинкама… Коприва може заменити друго, неправедно много популарније лиснато биље, попут спанаћа и блитве. Она има јачу арому и гушћу текстуру и није тако „клизава”, а једина „компликација” у припреми јесте то што се пре употребе мора обарити. Добра је и за песто сос, па и смути. Или је једноставно спремити као вариво. Уколико се жели ублажити укус коприве, то ће учинити мало сока од лимуна или комбинација с наном и матичњаком.

ПАСТА СА КОПРИВОМ

Потребно је:

250 г младих коприва

5 већих кромпира

 1 јаје

 250 г брашна

 2 дл парадајз-сока

 2 кашике пармезана

бибер по укусу

Лишће младе коприве спустити у кипућу воду 3–4 минута, па оцедити. У међувремену скувати кромпир, испасирати га, исто учинити и с копривом. Сјединити их и умутити у глатку смесу, додати јаје и половину брашна, па замесити тесто. Формирати од теста куглице или ваљушке. Свако парче уваљати у остатак брашна, а затим убацивати у кипућу воду и сачекати да исплива на површину, па извадити. Сервирати у дубљем тањиру, побиберити по укусу, прелити соком од парадајза и посути пармезаном.

„ГВОЗДЕНЕ” КУГЛИЦЕ

Потребно је:

150 г млевене јунетине

120 г свеже коприве

1 јаје

струк младог белог лука

2 кашике спелтиног гриза

со и бибер по укусу

Најпре попарити коприву кључалом водом и оставити је тако минут, па је пребацити у цедиљку и оставити да се оцеди. Ситно исецкати бели лук, додати добро оцеђену коприву и на крају млевено месо. Све зачинити, измешати, додати јаје и добро руком умесити. Од добијене смесе обликовати ћуфтице и ређати их на плех обложен папиром. Плех с ћуфтама од коприве ставити у загрејану рерну на 220 степени и пећи 20 минута.