Решавам укрштене речи, да не заборавим српски

Никад нисам успела да ми супа буде као мамина. Мој дивни супруг тврди да је ја кувам још лепше али то свакако није поента ове приче. „Зачин Ц” заменила сам једном турском мешавином зачина која личи на наш зачин. Целеров корен тешко проналазим, али импровизујем, то је једино што ми је остало.

Већ скоро пет година живим на северу на који сам дошла из једне сунцем окупане, дивне земље на југу Европе.

Дошла сам из стана са чије терасе се могло видети стотине бродова укотвљених у марини али и огромни Пиринеји кад се облаци размакну. Дуго нисам била тамо, то је била моја успутна станица на путу из Србије.

Нисам дошла због лоше ситуације, дошла сам због љубави. Многи кажу: „Са тобом и на крај света!“. Ову реченицу ја живим.

Сви знају да у почетку није лако. Нови језик, држава, адреса, документа. Срећом овде постоје школе језика тако да сам поред тога што сам научила језик упознала много дивних људи који се налазе у истој ситуацији као и ја.

Имала сам могућност да студирам јер је супруг пренео свој посао овде, а ја сам могла мирнијим путем да градим свој финансијску стабилност. Одлучила сам се да студирам и повремено радим. Сасвим довољно за наше садашње жеље и потребе.

Велики део прихода одлази нам на путовања и излете. Нама није битно да ли имамо своју кућу овде, у Србији или на неком другом месту. Желимо да живимо без кредита, плаћања на рате и осталог и да уживамо онолико колико можемо.

Језик се научи, навике се устале, обрасци се поштују. Социјални живот и задовољство после дубоког, опуштеног или духовитог разговора, ипак је теже пронаћи. Моје друштво сада чини неколико другара из школе, заједно са пар колега са посла.

У Србији су ми остали дугогодишњи пријатељи који су сада наравно врло активни вибер пријатељи. Они су и даље први када ми затреба савет или партија необавезног разговора. Али, пријатељи које имам овде лакше разумеју проблеме који су својствени за све досељенике. Могу да користим овдашњу реч за многе установе и захтеве које те установе имају. Чак имам проблем да преведем те речи на наш језик па тражим најприближније облике.

У општој паници да заборављам српски решавам укрштене речи често и тешим се да не знам оне речи које нисам ни раније знала.

Овде уживам у природи и чистом ваздуху. Драго ми је што се на природу гледа као на опште друштвено добро а не као могућност да се направи диван плац без дрвећа и по могућству да се изгради нека кућа тик уз воду. Чим време дозвољава излазимо напоље и правимо руте по националним парковима.

За мене је ужитак када после неколико километара раширим ћебе,  седнем и пијем кафу поред језера или на некој стени са погледом на шуму. Овде сам упознала сву лепоту и мир који човек може наћи само када се осами у природи.

Када подвучем црту ја сам се прилагодила. Требало је времена да прође али пошто сам рођени оптимиста знам да може само да буде још боље и лепше. Оно што сам могла да донесем сам донела, што нисам сам заменила. Свему сам дакле нашла замену, а ипак ми нешто недостаје.

М. Ј.

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика