Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Обележено 107 година од Топличког устанка

Био је то једини устанак у некој држави окупираној од централних сила током Великог рата, трајао је непуних месец дана
Обележено 107 година од Топличког устанка
(Фото Љ. Митић)

Прокупље, Куршумлија – Низом културних манифестација у Прокупљу и Куршумлији обележено је 107 година од Топличког устанка, народне буне против бугарске и аустроугарске окупације за време Првог светског рата. Државна церемонија у Прокупљу одржана је код споменика Топличанима палим у ратовима 1912–1918 и жртвама у народном устанку 1917. године. У Куршумлији је обележавање одржано у селу Мачковац, где је 26. фебруара 1917. године започела битка која је прерасла у устанак, а два дана касније Куршумлија је ослобођена.

Топлички устанак 1917. године био је једини устанак у некој држави окупираној од централних сила током Великог рата, трајао је непуних месец дана, до 25. марта 1917. године, а непосредан повод била је мобилизација коју су бугарске власти хтеле да изврше на територији Топлице, Јабланице и Пусте Реке.

Током трајања устанка у Топлици убијено је 20.000 људи и потпуно уништено 55 села.

У обележавању значајног датума за све Топличане укључено је свештенство Цркве Свети Прокопије у Прокупљу, представници градске власти, Војске Србије, полиције, културне институције, хор Цркве Свети Прокопије, чланови Књижевне омладине Прокупља.

Топлички устанак, једини ослободилачки покушај у то време у Европи, почео је 26. фебруара 1917. године у Мачковцу код Куршумлије, када је нападнута албанска патрола, а истог дана је ослобођена Куршумлија.

Под вођством Косте Војиновића и Косте Пећанца око 12.000 слабо наоружаних устаника кренуло је ка Прокупљу које је ослобођено у ноћи између 2. и 3. марта.

Блаце је ослобођено 5. марта. Житорађа, Бојник, Лебане и Медвеђа ослобођени су између 2. и 5. марта.

У налету устаника укупно је ослобођено 80 квадратних километара територије, али је слобода трајала непуних месец дана, јер је 25. марта у контраофанзиви сломљен отпор близу 60.000 бугарских, немачких и албанских војника и буна је угушена.

Према историјским подацима, бугарска војска је у окупацији Србије и гушењу Топличког устанка погазила све ратне законе и правила, није се придржавала основних принципа човечности, зверски су мучили и убијали народ, спаљивали књиге…

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Коста Војиновић је већ четовао по Топлици када је Врховна команда послала Косту Пећанца да се подигне устанак. Нетачан је податак да је током устанка погинуло 20000, већ су толико побили Бугари као одмазду након пропасти устанка. Иначе цела прича са страдањем Топлице поновила се у Другом светском рату када су Бугари затирали читава села. У једном од њих је остала жива трудница која се тада породила, а оставили су је у животу само зато што је родила девојчицу.
deda
Posledice tog junaštva vidljive su i danas...
FORum LIvii
Leskovac , Jablaniški i Pustorecki kraj su skupo platili fijasko Topličkog ustanka.Pored ubijenih, mnogi su oterani u internaciju u Bugarsku.Mnogi nisu preživeli transport, torturu i teške uslove života tamo. Postoje malo podataka o broju naših gradjana koji se nisu vratili iz bugarskog zarobljeništva.Nema podataka gde su im grobnice, koliko su , nema spomen obeležja . Naš dug prema njima je da iz zaborava izvučemo njihova imena, mesto gde počivaju.Da se podigne spomen obeležje

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.