Бисер у филмским шкољкама

26. СОЛУН ДОК

Солун – Ниједног тренутка не губећи разиграност, раскошан и шармантан филмски језик, фокус на срж теме с којом је обухваћена различитост од еколошких до политичких гледишта, неуобичајени дугометражни документарац „Задржавајући плиму” америчке ауторке Емили Пакер унео је у такмичарски програм „Филм напред” неочекивану стваралачку свежину.

Пакерова је од еколошке приче о шкољкама остригама или каменицама, како се код нас чешће зову, чије бројне животне циклусе прати у Њујорку као некадашњој престоници острига, начинила импресионистички хибридни документарац и неку врсту филмске поеме о мору, укусу, полу, заједници, животној средини и флуидности самог живота, пуне лепоте и изненађења. Преплићући чињенице и податке са личним искуствима, архивски материјал са кинематографским живописним приказима, Пакерова приповеда о духовима острига који сада прогањају град кроз чудне ликове што отелотворују древни мит, занемарену историју и биологију и шкољкаше који су својевремено изградили делове Њујорка. Активни еколози враћају сада остриге, та сложена двополна жива бића, у његове луке. Ова шкољка постаје икона природе од које се учи много о нашем опстанку, а филм мења свој облик и правац на исти начин на који она мења свој пол током животног циклуса.

У „Задржавајући плиму” као документарно-поетској медитацији о њујоршким остригама и њиховим трансформацијама пред неизвесном будућношћу, Емили Пакер позива и на егзистенцијално преиспитивање одрживе будућности, отварајући места и за наративе о примарном капитализму и капиталистичком урбаном индивидуализму, везама са водом и међугенерацијским квир колективом. Жена прогута бисер, вагон метроа пада на дно океана, потоп пробија кроз пукотине Њујорка, шкољке острига се отварају и пажљиво враћају у море, хор узгајивача, ресторанџија, кувара, рибара, активиста и пејзажних архитеката представљају многе животне циклусе остриге. Образовни снимци о еколошкој улози шкољкаша, навикама парења, заједничком животу и историјском присуству, добијају ново значење и флертују са митским. Подводни плесови и поетска обраћања мешају људски и нељудски свет. Острига као филтер за воду, хватач угљеника, баријера од олује и стваралац станишта превазилази свој еколошки смисао и постаје чудесни симбол могућег опстанка града упркос климатским променама и могућим еколошким катастрофама.

„Упркос суморној перспективи, људи чине све што могу да избегну најгоре ефекте климатских промена. Недавни извештаји Одељења за заштиту животне средине Њујорка показују да је вода у луци чистија него што је била у последњих сто година, углавном захваљујући напорима еколошких организација и активиста који раде за будућност”, каже филмска ауторка, додајући да је њен филм „направљен са интерсекционалним квир вредностима и праксама”.

Емили Пакер себе дефинише као „небинарног квир филмског ствараоца који ради са субјектом који редовно мења свој пол као део сопственог репродуктивног процеса”. За њу је, каже, било важно да створи визију културне економије острига која је славила еколошко херојство кроз квир перспективу.

„Мој филм избегава круте дефиниције или хијерархију извора знања. Концептима је дозвољено да се сударају и мешају. Границе се бришу између документарног и фикције, екологије и економије, појединца и заједнице, хране и живих бића, каменица и људи, прошлости, садашњости и будућности. Филм је обликован циклично, као рекурзивни таласи који се враћају на кратке сусрете са субјектима, а сваки поновни преглед открива нове могућности”, каже Пакерова додајући да су њени креативни избори дубоко укорењени у истраживању и да „укључују и историју црнаца, староседелаца, имиграната и радничке класе” и да „подривају класичне конотације богатства и хетеросексуалне афродизијске намене острига”.

Ова њујоршка експериментална ауторка и монтажер са интересовањем за хибридне филмске формате посебно истиче значај колективитета током настанка документарца „Задржавајући плиму”. Пакерова у Солуну каже: „Снимање овог филма ми је показало да пред немогућим колективна акција отвара стварне и импресивне могућности.”