Млади ће средити неред у овом свету

Није необично да писци романа за одрасле „авантуре ради” напишу једну или више књига за децу. Обратни пут – да дечји писац напише књигу за одрасле – много је ређи. Још мање је ситуација да та књига постане бестселер . Управо то догодило се британској ауторки Маз Еванс, чије су књиге преведене на више од 30 језика широм света.

Иако је литерарни естаблишмент сврстава, углавном, међу ауторе за децу, Маз Еванс оставља свој траг у литератури за одрасле, а они који су већ имали прилику да прочитају њен роман „Само преко мене мртве”, који је недавно у Србији објавило Вулкан издаваштво, у преводу Владана Стојановића, знају и зашто. Ова књига, строго узевши, може се сврстати у жанр мистерије, али истовремено пружа одговоре на нека од кључних питања људског постојања, попут туге, пролазности или искупљења…

Маз Еванс у интервјуу за „Политику” открива како је настала прича коју је исписала у роману „Само преко мене мртве”, признаје да су јој се многе ствари у каријери десиле случајно и открива да је, за њу, много теже писати књиге за децу него за одрасле.

Од ваше прве књиге, „Ко је пустио богове напоље”, стекли сте статус аутора бестселера. Ваше књиге су објављене у више од пола милиона примерака и преведене у више од 30 земаља света. Номиновани сте за 30 награда, укључујући и Карнегијеву медаљу. Шта такав успех доноси писцу на почетку књижевне каријере, а шта за вас значи данас?

Веома сте љубазни, али када овако набројите чините да моја каријера звучи много импресивније него што заиста јесте! Имала сам велику срећу што је моја прва књига добро прошла. То ми је отворило многа врата. Али, свака књига је посебно путовање и никад се не зна како ће проћи. Издаваштво је радознала звер. Једино што ја у свему томе могу да контролишем јесте квалитет посла који радим, па се трудим да се фокусирам на то.

У књизи „Само преко мене мртве”, која је недавно изашла у Србији, одабрали сте врло необичан наративни приступ. Наиме, докторка Мирјам Прајс треба да докаже да је убијена, иначе ће наредних 50 година морати да проведе у предворју подземља. Како сте дошли на идеју да овако поставите причу у роману?

Текст који је сада пред вама као роман је првобитно био ТВ сценарио. Написала сам га пре много година, али нисам успела да реализујем ту ТВ емисију. Зато сам га током пандемије адаптирала у роман. Једноставно ми се допала идеја да неко мора да реши своје убиство, и то не зато што је био добра особа, већ зато што је био прилично ужасан. То је значило да је било ко могао да убије Мирјам. И нисам сигурна да бих окривила било кога од њих! Волим да пишем о Мирјам. Веома је неваљала, али је такође и веома забавна.

Ваш роман је пун хумора и урнебесних ситуација, али се дотичете и озбиљних тема као што су туга, зависност, жаљење и искупљење. У суштини, књига испитује питање живота и смрти.  Какав је ваш став о овим најважнијим питањима људске егзистенције? Да ли и лично верујете у рај, пакао, реинкарнацију...?

Спој срца и хумора је основа мојих књига за децу и било је заиста забавно пренети га у простор за одрасле. А одговор на ваше питање је једноставан – не знам да ли и шта се дешава са нама изван овог живота, па ћу покушати да будем пристојна особа док сам овде. То је једино извесно. Сада сам овде и могу да бирам како да комуницирам са својим ближњима. Мислим да је то најбоље што могу да урадим.

Писали сте и књиге за децу, одакле интересовање за ту врсту књижевности?

Као и већина ствари у мојој каријери то је био, да тако кажем, стицај околности. Имала сам идеју пре неколико година за књигу о дечаку који доживљава комичне авантуре са боговима грчке митологије. Од те идеје је и настала књига „Ко је пустио богове напоље”. Никада ми није била намера да постанем дечји аутор, али сам изузетно срећна што то јесам! И рећи ћу и то да је књиге за децу много теже писати него књиге за одрасле.

Каријеру сте почели као новинар у „Дејли телеграфу” и „Тајмс ТВ магазину”. Колико вам је то користило у вашем књижевном раду?

Новинарство вас брзо научи да пишете што краће и информативније, што може бити од велике помоћи. Али, исто тако уме да одмогне када покушавате да будете дескриптивни. Моја главна лекција је била да научим како да прихватим критику и побољшам своје писање, а да престанем да се превише везујем за било коју одређену реч, јер су све замењиве.

Чак и сада, када сте аутор бестселера, вољни сте да своје ставове о разним темама, од родитељства до политике, у емисији коју радите делите са слушаоцима Би-Би-Сија. Шта вас мотивише?

Само огромна љубав према ономе што радим. Ако волите оно што радите, заправо, нећете ни дана радити у животу…

Јасно је да се свет драматично променио последњих деценија. Како видите овај тренутак и ​​која су ваша главна очекивања од будућности што нас чека?

Један од разлога што волим да радим са децом јесте то што ми дају велику наду у будућност. Деца поседују емпатију и урођену љубазност која може недостајати одраслима. Снажно верујем да ће они средити велики део нереда у овом свету. Али и ми одрасли можемо да учинимо своје. Када бисмо више слушали и много мање викали, мислим да би овај свет био далеко боље место.