Занемарени тениски клубови
После пласмана тениске репрезентације Србије ка другој „салатари” и великом броју гледалаца меча између Србије и Грчке, и након што је Новак Ђоковић освојио златну олимпијску медаљу, сама по себи намеће се обавеза Тениског савеза Србије да се тениском екипном спорту у Србији посвети већа организована пажња. За то има много разлога, јер се чини да је тениски екипни (клупски) такмичарски и креативни спорт запостављен.
Чини се да је у Краљевини Југославији било више тениских клубова, и игралишта наравно, него у ово време кад су бољи предуслови за овај спорт. Ево шта о тенису бележи књига „Југословенски спорт” (алманах спортских клубова у Југославији) Јосипа Франка из 1928. године:
У некадашњој држави тенис је био веома популаран као „lawn-tenis klub” и секције било је подоста у више градова. Тако је ТК Шумадија у Београду, основан 1919, имао више сопствених игралишта на Калемегдану и 50 чланова. Клуб је сваке године организовао два интернационална турнира као првенство Србије и био је најјачи у држави.
Спорт клуб Мачва у Шапцу је скоро израдио два модерна игралишта, има велики број играча, како мушких, тако и женских. Сомборско спортско удружење (тениско одељење) располаже са шест најмодернијих игралишта и са 60 играча. Новосадски Лавн клуб је основан 1922., има сопствено игралиште са четири гранда и 60 чланова. Спортски клуб Дулцис у Новом Врбасу, чија тениска секција има три модерна игралишта и 25 активних играча, међу којима неколико изврсних сила. Сомборско спортско удружење има красно игралиште са многобројним играчима. Вршачки тениски клуб основан је 1924, има игралиште на дивном положају на подножју брега са четири модерна и уређена гранда, клупском кућом и терасом.
Књига још бележи Суботицу, Велики Бечкерек, Оџаке и више градова из Хрватске са богатим тениским животом.
Наводећи ове предратне примере желимо да подсетимо Тениски савез Србије на нешто што би могло да послужи као пример и подстакне на даље активности у афирмацији и развоју екипног тениског такмичарског и рекреативног спорта у Србији.
Јован Вуковић,
Нова Пазова
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


