Миле механичар шампион хуманости

У Франкфурту је крајем јула 1991. године основан један провизорни добротворни одбор, првобитно артикулисан као „Крајина хилфе".  Нешто касније, када су се догађаји у Југославији усложили,  регистрован код франкфуртских власти као Српски хуманитарни фонд. Замишљен је као привремена организација са циљем да колико-толико умањи последице страдања избеглог становништва из ратним сукобима захваћеним крајевима. 

Нико од тадашњих актера овог подухвата није могао ни замислити како ће се одвијати догађаји у нашој несрећној земљи а понајмање да ће се она распасти у крви.

Фонд је за десет година активног рада окупио 571 члана,  2.260 сарадника и попримио контуре најуспјешније хуманитарне организације онога вакта у читавој дијаспори. То потврђују велика признања и више од две стотине захвалница за 840 хуманитарне пошиљке на 180 различитих дестинација. Помоћ је допремана организацијама Црвеног крста, здравственим, избјегличким, дјечијим, геронтолошким и другим установама...

Фонд је прикупио четири милиона немачких марака, стипендирао 400 ратне сирочади, набавио више од 30 санитетских возила, отпремио дијелове за протезе за преко 100 ратних инвалида, и више хиљада породичних пакета...

Од Комитета за санкције Савјета безбједности УН добио је 320 дозвола за транспорт хуманитарних добара.

Међу најактивнијима у овој добротворној заједници истакао се Миле Стефановић, свима познат као Миле механичар, земљак Милића од Мачве.

Уживајући велики углед у фирми у којој је, као врстан мајстор  радио добио је на кориштење огроман складишни простор површине 250 квадрата за сабирање хуманитарних добара. Он  је плаћао кирију из свог џепа, а код утовара и истовара користио техничка помагала њемачке фирме са чијим је власником био кућни пријатељ. Ово је била драгоцијена помоћ јер је након укидања санкција Фонд сакупљао и грађевински материјал, врата, прозоре, чак и жељезну арматуру, а утовар таквих терета без дизалице није могућ.

Помагао је око одржавања честих приредби на разне начине, посебно организујући и смјештај гостију код својих пријатеља, што је умањивало трошкове.

Бог зна колико је живота спашено возилима хитне помоћи које је он набавио, ремонтовао и отпремио. Свакако, Миле није заборавио ни свој Шабац гдје га захвални људи поштују и по добру помињу.

Миле је и донатор са високим новчаним прилозима. Иако се не може похвалити неким стабилним здрављем, није зазирао од било каквог рада у Фонду.

Пажљивим Нијемцима не промичу овако вриједни људи. Захваљујући Милету и његовим везама два пута је једна њемачка хуманитарна организација допремала помоћ Црвеном крсту Србије. Придобио је за Фонд и Нијемце који су били просто драгоцјени у логистици и тумачењу правних уредби.

Миле је годинама обављао разне дужности у управи Фонда, а био је и његов последњи предсједник.

Поред Фонда његове услуге су користиле и друге заједнице као Српски културни форум, Српски културни центар Офенбах, те наши клубови из Новог Изенбурга и Лангена. Они су набавили педесетак разних возила које је Миле генерално оправљао, обезбјеђивао резервне дијелове да би напуњени лијековима бивали отпремљени у нашу земљу. Он је из сопствених средстава набавио и отпремио 11 разних возила; четири за Шабац, једно за манастир Раваницу а остала  у друге пострадале регије.

Ради илустрације о каквом се мајстору ради, поменућу и пример како је уштедео нашој амбасади у Бону 10.000 марака оправљајући једно хаварисано возило.

Било би неправедно у овој причи не поменути његову супругу Слободанку, сина Ивана и сестру Добрилу који су свако од њих на свој начин помагали у раду Фонда.

Миле је данас у пензији па се клати између Мачве и Милхајма гдје му живе синови који успјешно воде сопствене фирме.

У његовој башти се могу срести наши најпознатији љекари како, уз роштиљ ћаскају и евоцирају успомене на минула бурна времена док им возила данас, умјесто Милета одржава његов син Иван.

Ријетко честита породица у времену доминације измицароша и себичних  егоиста.

Мићо Којић, Франкфурт

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика