Ружење језика

Нисам језички чистунац, али се трудим да правилно говорим и употребљавам примерене, лепе и описне речи из богатог српског нам језика и још разноврснијег речника. Међутим, јежим се од свакодневних, накарадних и уврежених рогобатних и несувислих речи које ама баш ништа не значе, а загађују наш лепи језик.

Скоро две трећине живота пишем. Међутим, као таквом просечном писцу и приповедачу сметају ми у дневном жаргону уврежене и коришћене, а у писању поготово ружне речи, које у нашем, српском језику немају места и дозлабога га руже.

Овом приликом молим све који их употребљавају да размисле о њиховој неопходности и избаце их из дневне, језичке и писане употребе.

Навешћу најконкретније и најчешће примере које чујемо свакодневно, чак и на телевизији, читамо у новинама, као да су прошле све лекторске филтере и уредничко опремање.

Најпре, пара ме уши када се често употребљава, чак и од зналаца, „дуги низ година”, као да низ није дуг, него постоји и кратак.

Када се каже „у насељеном месту” с одредницом и називом тог места, питам се има ли и ненасељених села и градова. Фраза се често користи као део свакодневног говора и писања.

Затим, имамо одомаћене изразе „јако лепо”, „јако ружно”, „јако слабо”, па се питам зашто се лепота, ружноћа и слабост повећавају додатком јако, јер је супротност од јако – слабо.

Такође имамо и обраћања попут „пуно те волим”, па се питам зашто нема и супротности „празно те волим”.

Ту су и уобичајени изрази „пар месеци”, „пар година”, па се питам шта је са непарним месецима, непарним годинама у сличним примерима.

Очигледно је да култура јавног и писаног говора варира између књижевних, правописних и граматички исправних речи до ових жаргонских, које су се толико одомаћиле да их јавно употребљавају и користе чак и они високопозиционирани језички стручњаци који би требало да буду доследни, посвећени учитељи и презентери чисте, правилне употребе српског језика.

Иван Бабић,

новинар, Вршац