Српско-француско-шпанска свадба

Негде на пола пута између Лиона и Гренобла, у месту Бургуан Жалије живе моји драги рођаци. Имају сина који се жени. Млада је француско-шпанског порекла или прецизније речено од оца Шпанца и мајке Францускиње.

Невероватан коктел српско-шпанско-француског сензибилитета. Једва чекам да им стигну деца па да видим ту мешавину три у један. Очекујем вулкан темперамента, шарма и стила.

Била је то апсолутно синхронизована православно-католичка свадба. Заправо једино исправно је ово венчање назвати - хришћанским.

Венчање је било је баш онако по мери широког, ничим оптерећеног човека. По младу се ишло колима неких 15 километара од Бургуан Жалијеа до њеног села. Грађанско венчање било је у згради  сеоске општине.

А онда се ишло у цркву. Бискуп је дао одобрење да се у католичкој цркви одржи венчање по православном обреду. Е, та церемонија посебно ме одушевила.

На првом месту српски православни свештеник, отац Горан дефинитивно и без претеривања био је прави хит. Изузетан појац који је у католичком храму водио православни обред. Та способност прилагођавања може да покаже пут како све може да буде савршено када хришћани верују у исто.

Чин венчања протекао је тако да пријатељи Шпанци и Французи нису остали ускраћени ни једног ритуала, нити објашњења. Свештеник је по природи ствари морао много да одужи службу јер је требало служити на српском а онда је он то радио паралелно и на француском како би младина фамилија била потпуно у току.

Отац Горан остао је и на весељу али је морао раније да оде јер га код куће чека попадија која одгаја петоро деце.

Савршеним гласом отпевао је гостима две прастаре изворне народне српске песме савршеним гласом. Не памтим да сам међу српским православним свештенством до сада чуо бољег појца.

Прославу после венчања ћу памтити још дуго. Весело, раздрагано, духовито, без икаквог претеривања. Музику је комбиновао „ди-џеј“  с тим да је први блок кренуо са српским песмама па онда редом. Александар и Ема добро су се потрудили и око избора песама. Што није ни чудо јер Ема већ пар година радо и често слуша српску музику. И зна доста песама.

Послужење је било по француским навикама и таман колико је довољно а никако претеривање. Да је било више не би ваљало.

Јачина музике је била таква да су три групе гостију могле без проблема и надвикивања да се упознају, причају, друже и заиста уживају у тим особеностима који сваки народ има.

Највећи допринос томе дала је свекрва која је хируршки прецизно  направила распоред седења гостију. И свако је сваког прихватио онаквим какав је и показао искрен и позитиван интерес за оног другог.

Коначно, то је било једно весеље, скуп различитих људи без икаквих предрасуда где је свако баш, баш испоштовао друге или другачије.

Без и једног детаља кича, без хектике и без претенциозности. На оваква мултинационална весеља могао бих сваке недеље, јер оваква дружења руше све предрасуде. Враћају веру у неке заборављене вредности. Враћају осећај поштовања.

Уз захвалност рођацима што им је било стало да и ми из Беча будемо део тога, иста захвалност и због показивања жеље да људи треба да истичу своје сличности а не да потенцирању разлике или једни другима спочитавају ко је за шта крив или кривљи или ко је више у праву.

Тих пет дана показали су како различитост спаја на најлепши начин. Како у породици, тако и на пословима и што ме је најмоћније освестило и у црквеном животу. Оваква искуства и конкретне спознаје ниједан новац не може да прибави.

Микан Стојановић

Пишите нам
 Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика