Srpsko-francusko-španska svadba

Negde na pola puta između Liona i Grenobla, u mestu Burguan Žalije žive moji dragi rođaci. Imaju sina koji se ženi. Mlada je francusko-španskog porekla ili preciznije rečeno od oca Španca i majke Francuskinje.

Neverovatan koktel srpsko-špansko-francuskog senzibiliteta. Jedva čekam da im stignu deca pa da vidim tu mešavinu tri u jedan. Očekujem vulkan temperamenta, šarma i stila.

Bila je to apsolutno sinhronizovana pravoslavno-katolička svadba. Zapravo jedino ispravno je ovo venčanje nazvati - hrišćanskim.

Venčanje je bilo je baš onako po meri širokog, ničim opterećenog čoveka. Po mladu se išlo kolima nekih 15 kilometara od Burguan Žalijea do njenog sela. Građansko venčanje bilo je u zgradi  seoske opštine.

A onda se išlo u crkvu. Biskup je dao odobrenje da se u katoličkoj crkvi održi venčanje po pravoslavnom obredu. E, ta ceremonija posebno me oduševila.

Na prvom mestu srpski pravoslavni sveštenik, otac Goran definitivno i bez preterivanja bio je pravi hit. Izuzetan pojac koji je u katoličkom hramu vodio pravoslavni obred. Ta sposobnost prilagođavanja može da pokaže put kako sve može da bude savršeno kada hrišćani veruju u isto.

Čin venčanja protekao je tako da prijatelji Španci i Francuzi nisu ostali uskraćeni ni jednog rituala, niti objašnjenja. Sveštenik je po prirodi stvari morao mnogo da oduži službu jer je trebalo služiti na srpskom a onda je on to radio paralelno i na francuskom kako bi mladina familija bila potpuno u toku.

Otac Goran ostao je i na veselju ali je morao ranije da ode jer ga kod kuće čeka popadija koja odgaja petoro dece.

Savršenim glasom otpevao je gostima dve prastare izvorne narodne srpske pesme savršenim glasom. Ne pamtim da sam među srpskim pravoslavnim sveštenstvom do sada čuo boljeg pojca.

Proslavu posle venčanja ću pamtiti još dugo. Veselo, razdragano, duhovito, bez ikakvog preterivanja. Muziku je kombinovao „di-džej“  s tim da je prvi blok krenuo sa srpskim pesmama pa onda redom. Aleksandar i Ema dobro su se potrudili i oko izbora pesama. Što nije ni čudo jer Ema već par godina rado i često sluša srpsku muziku. I zna dosta pesama.

Posluženje je bilo po francuskim navikama i taman koliko je dovoljno a nikako preterivanje. Da je bilo više ne bi valjalo.

Jačina muzike je bila takva da su tri grupe gostiju mogle bez problema i nadvikivanja da se upoznaju, pričaju, druže i zaista uživaju u tim osobenostima koji svaki narod ima.

Najveći doprinos tome dala je svekrva koja je hirurški precizno  napravila raspored sedenja gostiju. I svako je svakog prihvatio onakvim kakav je i pokazao iskren i pozitivan interes za onog drugog.

Konačno, to je bilo jedno veselje, skup različitih ljudi bez ikakvih predrasuda gde je svako baš, baš ispoštovao druge ili drugačije.

Bez i jednog detalja kiča, bez hektike i bez pretencioznosti. Na ovakva multinacionalna veselja mogao bih svake nedelje, jer ovakva druženja ruše sve predrasude. Vraćaju veru u neke zaboravljene vrednosti. Vraćaju osećaj poštovanja.

Uz zahvalnost rođacima što im je bilo stalo da i mi iz Beča budemo deo toga, ista zahvalnost i zbog pokazivanja želje da ljudi treba da ističu svoje sličnosti a ne da potenciranju razlike ili jedni drugima spočitavaju ko je za šta kriv ili krivlji ili ko je više u pravu.

Tih pet dana pokazali su kako različitost spaja na najlepši način. Kako u porodici, tako i na poslovima i što me je najmoćnije osvestilo i u crkvenom životu. Ovakva iskustva i konkretne spoznaje nijedan novac ne može da pribavi.

Mikan Stojanović

Pišite nam
 Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika