Од географије до тероризма и дипломатије

Понедељак, 12. јануар 2009.
Данас ми је амерички брат рекао да су Сједињене државе најбоља земља на свету. Упитао сам га да ли је обишао цео свет, па да може са таквом сигурношћу, тако нешто да каже? Наравно, одговор је био – не. Онда сам му рекао да свако има своје мишљење и да ја његово, иако је очигледно нерелевантно, поштујем.

-То није мишљење, то је чињеница-, љутито је одговорио, након мог добронамерног коментара. Упитао сам, шта је у поменутој тврдњи чињеница, а одговор је био да је поменута тврдња сама по себи чињеница. Да бих олакшао ситуацију, упитао сам, ко ју је проверио, доказао и где се то може прочитати. Одговор је био – свуда. Удахнуо сам дубоко и запитао се вреди ли упуштати се у ову авантуру.

-А где си ти то прочитао?
-Нигде. Ја то, једноставно знам.
-Где се налази Португал?
-У Бразилу!-, казао је ,,као из пушке’’ и погледао ме зачуђен питањем. Разочарао сам га, Португал се граничи са Шпанијом. Видно незадовољан оним што сам му рекао, покушао је да ми објасни компликовану ,,ситуацију’’:

-Америка јесте најбоља и сви то знају. Због тога што смо најбљи не морамо да знамо све те бескорисне ствари које ти знаш. То што ми у Америци не знамо добро географију, то је зато што се граничимо са само две земље, а ви морате све да знате јер се плашите да ће вам преко граница ући терористи и да ће вас све те земље са којима се граничите напасти.

Застао сам, замислио се. Није то амерички синдром, то је синдром свих нас. Мој амерички брат такву нелогичност није изговорио јер је амерички. Колико сам пута чуо, да је Србија најбоља земља на свету? Доказа нема, критеријума нема.

Да више граница доноси више знања, у нашем случају не фунционише. Мексико је стара америчка бољка. Пре две седмице моја овдашња породица и ја спремали смо се да кренемо тамо на излет. Америчка мајка позвала је мексичког пријатеља да му јави да стижемо у посету. Он нам је пријатељски поручио да ни случајно не долазимо, да су пуцњава, дрога, немири и киднапери на све стране.

Куба је, знатно мања, али знатно већи трн у америчком оку. У случају овог острвцета Америка се кроз историју отворено водила идејом ,,да комшији цркне крава’’. Крава је, по свему судећи, дуго био Фидел Кастро - познати су многи покушаји америчких тајних служби да изврше атентат на њега. Куба је комшија ког треба држати на оку.

Канада и Русија постали су током прошлогодишње председничке кампање бољке Саре Пејлин. Магазин ,,Тајм’’ на својој листи ,,Топ 10 нај видео-момената председничке трке’’, на прво место поставио је гувернерку Аљаске која, симпатично, образлаже своје спољнополитичко искуство: ,,Држава у којој сам ја гувернер, граничи се са две стране земље, Канадом и Русијом. То свакако говори много о мом спољнополитичком искуству... Са Аљаске, заправо можете видети Русију... Ми из Аљаске смо ти који шаљемо људе да пазе на Русију јер је Русија, веома моћна земља, баш преко пута.’’

Хилари Клинтон је дошла на место државног секретара. Иако њена функција није паралела функције коју би Сара обављала, многи је доживљавају као спас за дипломатију. Американци са пажњом посматрају како ће Хилари да преузме контролу над Стејт Департментом али и ојача ону над сопственим непослушним мужем.

-Није важно где су Босна и Србија, како се мењају границе и ко је коме непријатељ. Није важно где се ратује и колико људи дневно гине. Важно је возити брза кола и уживати у животу.