Не можемо само да позајмљујемо новац од Кине

Специјално за „Политику”
Албукерки – Све је почело у недељу 10. маја када је Бела кућа званично потврдила посету Барака Обаме Албукеркију за четвртак, 14. мај. Сусрет са председником,из безбедносних разлога, одржан је у фискултурној сали средње школе Рио Ранчо. Како су сви били у неверици да „најмоћнији човек на свету” долази у „школу из комшилука”, нестрпљиво је ишчекивано да вест потврди директор школе. Поштоје потврда убрзо уследила, ученици су упозорени да у четвртак неће бити дозвољено да се на кампус уносе било какве торбе, ранчеви, мобилни телефони, и да ће приступ Интернету бити онемогућен, а и да је реч „бомба” строго непожељна. Фискултурна сала од уторка је закључана, школа окупирана СВОТ тимовима (тимови за анализу способности и могућности деловања компанија и менаџера)и полицијом.

Проблем са којим су се сусрели сви који су желели да виде и чују председника биле су улазнице за „градско окупљање са председником Бараком Обамом”. Део су добилигости Беле куће, док је остатак подељен по принципу лутрије. Након три дана безуспешних покушаја да дођем до „фамозних” улазница са златастим председничким грбом у заглављу, зазвонио ми је телефон. Уз информацију да сам добио пропусницу, речено ми је и да би било лепо када бих имао спремно питање за председника. Био сам у неверици.

Већ рано ујутру испред фискултурне сале стајале су стотине људи снадомда ће заузетишто бољаместа. На почетку је пуштена мала група људи, укључујући и мене, чија су места била у близини подијума. Пошто је неколико волонтера прикупило наша питања, речено нам је да председник ипак неће одговарати „првим редовима” већ ће насумице бирати људе у широј публици, само зато што „први редови” не маре за кредитне картице већ за ратове и спољну политику. Одлична организација.

Иако је изгледало да су сва места попуњена, пре него што је интонирана химна, у салу су уз аплауз ушли гувернер, државни секретари иконгресмени. На бину је истрчао момак из обезбеђења и на говорницу пришрафио председнички грб, што је такође измамило аплауз, али и осмех на његовом лицу – то га може коштати посла.

(/slika2)Након најаве, председник се појавио уз громогласан аплауз. Лако је смирио узбуђену публику и одмах се дао на причу о проблемима. Сви су били задивљени Обамином спонтаношћу, опуштеношћу и смисломза хумор у тешким временима. Покушао сам да угледам одвезану пертлу или искривљену кравату, али све је било на свом месту.

На самом почетку Обама је још једном рекао да се Америка, али и свет,налази у највећој економској кризи од Велике депресије. Он је представио пакет закона, који предлаже Конгресу, како би се ограничио ефекат компанија које управљају системима кредитних картица –на националну економију, али и на животе обичних Американаца. Обама је позвао на усвајање закона који ће онемогућити поменутим компанијама наплаћивање додатних пореза, али и који ће их обавезати да уговори и формулари буду написани разумљивим језиком.

Председник је и овог пута назвао грађане неодговорним корисницима кредита жалећи се на свеукупни дефицит, па је и поручио:„Не можемо само да позајмљујемо новац од Кине.”

Обама је као велики проблем истакао и здравствено осигурање, које у Америци није у надлежности државе. У свом говору запитао се зашто Сједињене Државе тај проблем не реше по угледу на Јапан и Француску, провлачећи поруку да је време за мало социјализма.

Питања публике уверила су ме да Србија није једина земља у којој цветају незадовољни синдикати. Обама је за крај,поред поруке да жели стабилну Америку, под утиском незадовољства које се благо осетило у ваздуху, поручио публици да опрезно и одговорно баратају својим кредитима, али и да се присете председничке кампање и порука –да сви заједно морају да раде не би ли изашли из кризе.

После пуно приче, испио је воду и уз аплауз отишао.

Марко Миловановић

Аутор серијала "Дневник српског средњошколца у Америци"