Са културом на ти

Ниш – Све до краја јануара на званичном сајту града Ниша сви заинтересовани грађани моћи ће да учествују у отвореној анкети (упитнику) која се односи на израду Стратегије за културу за период од 2026. до 2030. године.

Градско веће је раније најавило прављење великог петогодишњег плана са израженом жељом да се у једном релативно дужем периоду одреде тачне смернице градских активности пре свега у домену природе и организације конкретних културних догађаја и манифестација.

Такође, градоначелник Ниша Драгослав Павловић донео је решење којим се образује специјална и за ову прилику наменска радна група која ће суштински заједно са грађанима водити главну реч око израде дугорочног градског плана из области културе.

Посебно је наглашено да радну групу (од 24 члана) чине реномирани градски уметници и културни радници и да је њихова активност у оквиру овог тела волонтерског типа, односно да за то неће добити никакву накнаду.

Сама анкета посвећена грађанима садржи двадесет и једно питање и има циљ да пружи реалну слику стања културе у Нишу из угла оних који је свакодневно конзумирају или су њени потенцијални конзументи.

Анкета обухвата питања о доступности и квалитету културних садржаја, навикама грађана када је у питању посета културним догађајима, стању институција културе, али и о томе шта Нишу данас недостаје – да ли су то већи и функционалнији простори, програми, садржаји за младе или на пример већа подршка савременом стваралаштву.

Истиче се да је учешће грађана у овом процесу представља важан искорак ка партиципативном планирању културне политике, што је пракса која се све чешће примењује у водећим европским градовима.

Ипак, када су у питању мишљења грађана везана за ову иницијативу, може се рећи да су она подељена. Једни подржавају већу отвореност града и жељу за јасним дугорочним планирањем, док други у овоме виде политички маркетинг и напомињу – да ово није први пут да градски оци излазе са атрактивним најавама која на крају заврше где су и почела – на папиру.

Социолог др Зоран Јовановић, истиче да је иницијатива у основи добра али и да је подложна функционалном и техничком напретку.

– Анкете овог типа су заиста корисна ствар и јесу модерна европска пракса, тако да је с те стране то потез који треба похвалити. Међутим, анкета садржи превише општих места па чак и један архаичан приступ. Део питања се односи на то да ли грађани живе у урбаном или периферном делу града. На неки начин то је заоставштина из социјалистичког периода када је нижа радничка класа добијала станове на периферији а образованији сој друштва се настањивао у градском језгру па се мислило да су ови други пре свега конзументи културе. Данашња истраживања показују да све већи број младих и образованих бира периферију за свој живот, и то је пракса у европским центрима, тако да путем таквих питања не добијате реалну слику. Такође, питања једним делом више личе на социолошко него на културно-уметничко истраживање и то је тај део који би могао да еволуира – закључује господин Јовановић.

У сваком случају, време ће показати. Чини се да је идеја у основи модерна и добра. Остаје нада да ће и реализација бити на том нивоу.