Полицајци нека читају

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 26. јануара – Писац контроверзног романа „Чефурји раус!” Горан Војновић задовољан је реакцијом јавности која је довела до поништења казненог прогона којим је словеначка полиција хтела да га „дисциплинује” због писане речи, оптуживши га за клевету. Врх полиције је, на притисак јавности и словеначке министарке унутрашњих послова Катарине Кресал, повукао захтев тужилаштву за кривично гоњење аутора.

Нема сумње да ће прва министарка полиције Словеније остати упамћена по потезу незапамћеном у овим крајевима, а и шире – не само да је поучила подређене да у примеру књижевне фикције „ствари морају да посматрају другачије, иначе бисмо убрзо стварно прогонили и оне који причају вицеве о полицајцима и другима”, већ је Војновићево штиво као вредно читања препоручила свим сународницима, нагласивши да „Чефурји раус!” даје веома реалистичан увид у живот у љубљанском насељу Фужине.

„Мудро би било да је (књигу) Словенци прочитају, јер смо пречесто нетолерантни према људима који тамо живе”, упозорава министарка словеначке полиције, чиме је ставила тачку на „случај Војновић”.

Кресалова, међутим, није прихватила понуђену оставку в.д. генералног директора полиције Матјажа Шинковца, пошто је он јавно признао да је поступак против аутора романа „Чефурји раус!” био грешка. Министарка је јавно објаснила да је била „изузетно љута” када је сазнала за саслушање и казнену пријаву против Војновића, али и „изузетно жалосна да је нешто слично могуће у наше доба”.

Фужине су најмлађе насеље изграђено у социјализму за раднике с југа некадашње заједничке државе. Кварт од настанка у очима староседелаца прате стереотипи о криминалу, моралној беди и нижем културном нивоу од околног, што становнике тог дела словеначке престонице још више изолује и дискриминише у односу на већинско становништво. Фужине су тако постале гето ексјугословенских народа који у Словенији немају права мањине, нити икаква посебна права.

„Чефурји раус!” („Јужњаци напоље!” у слободном преводу), књига која је у кратком року постала прави хит и доживела три репринта, открива аутентичну мешавину језика, псовки, пропалих нада, колорит судбина и националних култура, среће и дерта савремених житеља Фужина, не само оних „првих” него пре свега потоњих, овде рођених генерација које околина у сленгу и даље погрдно назива „чефурји”.

В.д. генералног директора полиције Шинковец је обнародовао да је у међувремену већ усвојио „све потребне мере да се у полицији нешто слично више никада не би десило”, чиме је заједно са министарком поставио нове стандарде не само у погледу онемогућавања будућег прогона литературе и слободе изражавања, него и у сопственом примеру, јер се у Словенији још никада није догодило да неко одмах призна своју грешку и понуди оставку. Војновићев роман, први који се бави проблематиком „досељеника с југа” у Словенији, један је од главних кандидата, како неслужбено сазнајемо, за овогодишњу награду престижног „Прешерновог фонда”.