Узимала-давала

Ових дана „Трезор“ је подсетио на то какви су некад били односи између телевизије и политике. Приказујући епизоду серије „Време телевизије“ о почетку седамдесетих прошлог века, вратила је у доба кад се „новинарска непослушност“ драматично одражавала на судбине и каријере. Тадашња главна и одговорна уредница Верослава Тадић говорила је о настојањима да се информативни програм професионално уздигне и осамостали од партијских директива, о искушењима редакције да се одупре налозима партијских комитета, о данима после „Титовог писма“, кад се уредничким оставкама „денфовало“ незадовољство државних функционера коментарима у „Дневнику“.

Данас има више од ондашње једине партије и нема тако непосредног страначког утицаја на националну телевизију. Поједини политичари и политичке групе и сада се љуте на рад медија, приговарају јавном сервису због сопствене запостављености или фаворизовања других. Но такви притисци са супротстављених страна држе програм у равнотежи. Важећи закони штите Радио-телевизију Србије као нестраначку институцију, медијска сфера је, формално бар, уређена тако да се стручна тела брину о регуларности деловања и о заштити општег интереса. Није баш све смишљено и остварено најбоље, али механизми за промену прописа и усавршавање система постоје.

То што нема отвореног мешања дневне политике у дневни ТВ програм не значи да је успостављен трајан мир. Дошло је, наиме, и до промене смера утицаја.

Доводећи недавно у питање сврсисходност директних преноса седница Народне скупштине, РТС је покренуо нову политичку буру и партијска спорења за и против. Неке партије су најаву укидања преноса доживеле као уцену – па су уцениле остале посланике наставком рада ТВ камера као условом за наставак свог рада. Тако су ТВ преноси за односе међу странкама постали прворазредно политичко питање, а директор РТС-а чест саговорник председнице Скупштине.

И таман кад је изгледао да је заједничка радна група дошла до прихватљивог решења, РТС је поново отворио игранку. Од првобитне аргументације која се тицала његових пословних интереса, временских могућности, трошкова, финансијских губитака… окренуо се садржају преноса, дакле политичком домену. Директор РТС-а позвао се на интересе грађана чији новац не треба да се троши на преносе заседања на којима се не доносе закони, где се говори ван дневног реда, где се посланици туку и вређају, где се пропагира говор мржње и врше кривична дела… – и одлучио да преносе обустави. Па, пошто му је после само неколико сати из Скупштине јављено да је тамошњи инцидент, узет као повод директорове одлуке, донекле изглађен, РТС се предомислио и поручио да одлука од пре неколико сати „пуј-пике не важи“.

Много је стварних и озбиљних разлога да се промени садашња пракса у ТВ третману Скупштине у којој има и крви, и суза, а најмање зноја од смисленог рада. Али би РТС то питање морао да реши принципијелно, с доследним ставом о својим могућностима, потребама и обавезама. Овакво „узимала-давала“ ем делује неозбиљно, ем увлачи јавни сервис као активног играча у ионако јалове, заморне и скупе политичке заврзламе.