Кад дођеш у Јужну Африку...

Кад дођеш у Јужну Африку... прво што ће ти испричати је виц: Која је разлика између туристе и расисте? – 15 минута! Шала у којој има више од пола истине...Нисмо ми баш научени на сам расизам, па се код наших људи после дужег боравка овде углавном јави патриотизам, односно љубав према свему нашем и величање тог југословенства/српства, а тиме и потреба за омаловажавањем свега туђег...Ја нисам неки страстан патриота, али у овој конкуренцији, стварно испадосмо «небески народ»! Дакле, да поновим да заиста нисам расиста, напротив, али ме до суза насмеје она наша изрека "ради к’о црнац"! Не да су људи овде лењи, него у поређењу са њима ови наши људи испадоше невиђено вредни и радни! А то је сваком сасвим јасно поређење!

Јужну Африку зову нацијом дуге (rainbow nation), јер има свакаквог народа, са свих крајева света...Па тако и наших...Углавном је то неки свет који дође у потрази за бољим животом, да ради и гледа своја посла...Мање-више, са неким планом да заради довољно да може да се врати кући једног дана и живи тамо добро...Ово није нека гастарбајтерска дестинација, нема сезонских послова, нема баш начина да се згрне брдо лове за кратко време... Најбоље пролазе они који су за нешто конкретно баш стручни...Али нема ништа одмах...Тако да је ова земља добра за оне којима се не жури и који су спремни да ту живе и раде и полако стварају...

Ако ћемо поштено,од тридесет хиљада наших људи, можда их хиљаду живи како треба...Неки се баш нису снашли, неки се нису ни трудили, неки се заваравају да знају нешто што не знају (а раде), неки и даље покушавају, неки су на добром путу... Има овде и професора, архитеката, лекара, успешних бизнисмена, заиста вредних занатлија...Али, то су, нажалост, људи који се због лоших искустава држе по страни, углавном избегавајући нашу заједницу...

Они други се углавном друже са себи сличнима, што нашим, што таквима других комшијских нација (Бугарима углавном) и заиста и јесу за избегавање...Они који се нису снашли, из ког већ разлога, се баш нису снашли и углавном се враћају...То је сад нека мода, многи се пакују за Србију, у нади да се тамо нешто променило и да ће им тамо бити боље...У току је неки талас враћања кући, оправдано, чини се...То су углавном људи који овде немају довољно да преживе и једино што их је до сада спречавало је што нису имали ни за карту... И по мени је срамота, што за све те године ни толико нису скупили...

Домовина је, иначе, и најпопуларнија дестинација за годишњи одмор међу нашим светом... Нема везе што кошта трипут више него летовање Маурицијусу, нема везе ни што тај Маурицијус никад нећеш видети, битно је да видиш своје и да будеш виђен...  Оном логиком «боље први у селу, него задњи у граду", како год овде да живиш, тамо си током те три, четири недеље, главни! А за то многи овде живе...Понесу фотографије лавова на слободи, базена и кућерина (за које углавном не могу да плате ренту), сликају неке аутомобиле које нит могу да плате, нит да упале, али само да се код куће види како је нама овде сјајно!

Али, све у свему, није нам баш ни лоше... Моја логика је - докле год живиш боље него што си живео код куће - на добром си путу...А наш народ лепо каже "ко ради, не боји се глади"! Свуда, па и овде у Јужноафричкој републици, важи исто правило!