Алиса у земљи Оле Нордмана

Норвешка је домовина Ола Нордмана и његове жене Кари. Пре него што покушам да вам дочарам његов карактер, ево на почетку пар историјских чињеница. Свима су познате приче о Викинзима, који су палили и пљачкали Европу скоро два века, док нису прихватили хришћанство у 10. веку. Уосталом ко није чуо за њиховог симпатичног представника - Хогара Страшног!

Норвешка је 1379.године закључила унију са Данском која је трајала 4 века, а пошто је унија била на Наполеоновој страни, након Наполеоновог пораза Норвешка је 1814.године уступљена краљу Шведске. Постаје назависна у 19.веку, за време процвата национализма, када на престо долази дански принц Карл, који је постаје Хокон Седми, краљ Норвешке, а ја бих додала и сигурно најуспешнији странац у овој земљи. Историја им је поприлично «досадна», а то се најбоље види по томе што улице, тргови, школе ... не носе имена народних хероја.

Вратимо се Ола Нордману и укључимо га у новију историју: године 1972. и 1994. Ола Нордман је на референдуму одбио прикључење Европској унији.

Могло му се. Захваљујући налазиштима нафте и гаса, великом воденом потенцијалу, богатству рибом и минералима, Ола Нордман живи у једној од најбогатијих земаља света (али и најскупљих), чувеној пре свега по своме "систему социјалног благостања", као и по ласкавој титули «најмирољубљивије земље на свету», по свеском индексу мира.

Први сусрет са Норвешком и Ола Нордманом, може се упоредити са искуствима Алисе у земљи чуда. Ола Нордман ће вам се при првом сусрету обратити са ТИ, пружити руку (евентуално љубљење три пута у образ и тапшање по рамену у најмању руку ће га згранути) и размениће са вама пар учтивих реченица и ...готово. Не очекујте да ће вас одмах повести кући, да вас упозна са фамилијом и пријатељима, само зато што сте странац и сами у његовој земљи. А ако вас и позове на кафу или пиће не заборавите да свој рачун платите сами. И да не заборавим оно најважније: осмех и увек осмех, готово као нека врста гримасе, увек је на лицу. Али треба рећи и да се овде поштује реч. Ако Ола Нордман каже да ће нешто урадити и да вам своју реч, то има своју тежину, и вреди као уговор.

Ола Нордман и његови земљаци воле да путују. Многи имају викедице на планинама, далеко од насеља, често су то куће без стује и са пољским тоалетом. Тамо одлазе за викенд или празнике и песаче са ранцем на леђима и штапом у рукама, сатима, без обзира на временске прилике. Ола Нордман наравно много путује и у иностранство, на продужен викенд, годишњи одмор, путовање око света, све су опције отворене. Са путовања, поред пријатних сећања (под условом да нису много пили), неки дођу са младом Филипинком или можда Рускињом која је по годинама много млађа од њихове ћерке, неки други, срећнији врате се са неком излечивом венеричном болешћу, а они мање срећни са маларијом или неким паразитом за који нико није ни чуо овде.

Ола Нордман воли да путује и до Свинесунд-а и Стромстад-а (Шведска), нарочито за васкршње празнике, тамо се сви као прави викинзи напијају до бесвести, и показују голу позадину шведским пролазницима који то обично мирно подносе, јер ће ипак Ола Нордман и дружина оставити пуно новца купујући цигаре, алкохол, месо, слаткише, јер је све то много пуно јефтиније него у Норвешкој.

И за крај, оно што је можда најважније за Ола Нордмана, а то је свакако данашњи дан – Божић! Већина ће отићи до цркве на мису, где ће слушати о љубави и миру, касније ће се окупити на породичној вечери, и показати колико су пажљиви и колико се воле, иако ће за многе то бити једино окупљање са породицом током у године. Божићна вечера је ствар за себе, о њој се прича недељама унапред, нисам могла са сакријем изненађење када ми је један норвешки колега рекао да за божићну вечеру Ола Нордман потроши као цела Африка за недељу дана. Недељама пре празника многи одлазе на "Јулебор" са колегама или пријатељима у ресторан на вечеру, и то је несто једноставно мора да се доживи.

Божићне песмице и здравице су традиција, уз гомиле божићних поклона који махом савршено упаковане неупотребљиве ствари. Ола Нордман је само у прошли петак употребио кредитну картицу 4,7 милиона пута, и укупно за божићне поклоне потрошио 44 милијарде круна!

О Ола Нордману могло би се написати још пуно тога, наравно све је ово гледано мојим очима, вероватно други имају своје искуство и запажање које бих радо прочитала. Поздрав и захвалност редакцији Политике на дивној прилици да се упознамо са местима и људима широм света, велики поздрав свима који су одвојили времена за ово и написали предивне своје текстове и за крај срдачан поздрав свима у Србији. У нади да ће једног дана живети "досадним" животом Оле Нордмана. А како је бити странац у његовој земљи, па, о томе неком другом приликом...