Таг: мој живот у иностранству

После двадесет две године живота и рада у Швајцарској и око 200 летова тамо и овамо код мене тај дан лета (сада, после толико година) изгледа отприлике овако: Устао у 8, отишао у пекару по бурек и јогурт (задњи бурек за наредних 4-5 месеци), купио новине (мени Политику, кеви Глорију), свратио у кафић на макијато, причао са неким познаницима из краја и око 9 био поново у стану. Попио кафу са...

Вјерујем да вам је прва асоцијација на савршено уређену Швајцарску „Милка“ чоколада. Па онда прекрасни Алпи, прескупи сатови, тачни возови... Мало ме, искрено, нервира Божја неправда - зашто је толико предивне природе дао једној тако малој земљи док они у Авганистану имају само врлети и голети. Овде где год погледате су или Алпи, или предивна језера, црногоричне или листопадне шуме, шта вам...

Редовно пратим ову рубрику и надам се да ће ово писмо привући пажњу надлежних и да ће ваше читаоце обогатити подацима који могу да допринесу бољој информисаности о текућим односима са Бразилом, земљом у којој живим више од деценије при том носећи Србију у срцу као и милиони наших емиграната расутих по свету. Мало ко да у Србији није био срећан поводом укидања виза за ЕУ што је већ допринело...

Живот је хтео да се у последњих неколико месеци поред родног Београда нађем у Македонији, Хрватској и Словенији. Да ли на одмору или на путу ка западу Европе где живим, била су то нека нова искуства на просторима на којима сам већ и раније боравио, али у временима када су ти простори били "наши". Деведесете су ме затекле на прелазу из основне у средњу школу, када клинци са...

Мало село од 800 становника у Провинцији Кордоба у Аргентини. Лето је, дивно сунчано јутро. Улазим у школу са мојим старијим сином који иде у први разред. Каснимо. Нисмо једини. У Аргентини много тога стиже касно. На пример аутобуси. Или плате. Данас први час енглеског предајем шестом разреду. Улазим у учионицу. Галама накратко престаје. “Good morning, teacher!” кажу углас,...

Живим у Швајцарској у градићу на обали језера. Са мог прозора на 12-том спрату видим цело језеро, планине обрасле шумама, кровове кућа старог града, звонике црквица, малу твр]авицу и канал са пар мости’а. Немам завесе на прозорима и сваки дан имам неку другу слику са истим мотивима кад гледам кроз прозор. Звучи кичасто али стварно је тако. Било којим од два лифта сам за 15-ак секунди у...

Прошло је 8 година од како ме је пут (или како воле да кажу, судбина) довео овде у Швајцарску. О разлозима зашто сам отишао не могу да пишем, уосталом није толико ни важно. Тема је „Мој живот у иностранству“ па ћу и да пишем о томе. Игром случаја сам одмах по доласку упознао своју супругу која је Швајцарка и морам рећи да почетак није био лак. Језичка баријера, друга култура, а о...

Једанаестог септембра 1964. године Армандо Родригеш де Ша је изашао из воза на главној железничкој станици у Келну. Море блицева које га је засенило онемогућило му је да види људе испред себе и чађаву, a величанствену катедралу иза њих. Један човек у мантилу, са шеширом на глави, је држао велики букет цвећа у рукама и нешто гласно говорио. Око њега се тискала гомила људи са немачким...

“Кажи јој да ме рингује на мобајл ако ће да ме пикује. А ако неће да ме пикује нека ме не рингује. А, да ја сам заборавила да ти не говориш енглески, тек си дошла“. Овако се мојој жени обратила једна пријатељица. Ако ни ви не “спикате“ енглески , да вам објасним, тј иксплејнујем: пиковати – покупити. Ринговати, па то сви знамо, позвати телефоном. Наши људи овде...