Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: сликарство

Култура

16.11.2017 у 22:00

Неофутуризам ведрих боја даје наду

Сликар Данијел Скинази (1933) није допутовао у Србију, али његова дела јесу у виду ретроспективе „Скинази – динамика неофутуризма”, коју до 15. јануара наредне године можемо погледати у Италијанском институту за културу у Београду. Скинази је прва сазнања о уметности стекао у родној Александрији, потом у Италији, а у престоници Француске се уз Карла Кара и Ђорђа де Кирика сусретао са најзначајнијим уметницима 20. века. Инспирисао се ренесансом, Ван Гогом и Гогеном, џезом и возовима, а стварао је и на тему холокауста. Као оснивач неофутуризма сматрао је да поред технолошког напретка човек треба да сачува традицију и негује истинске људске вредности. У својој поезији упозоравао је: „Не понављајте грешке својих очева”. На отварању Скиназијеве ретроспективе у нашој престоници била је присутна

Србија

16.11.2017 у 15:40

Срећа нас ничему не научи, туга је инспиративно осећање

Катарина Зарић је добитница награде „Гран при” на 16. Бијеналу „У светлости Милене” који се традиционално одржава у Пожаревцу, родном граду славне сликарке Милене Павловић Барили. На тему „Крилата бића Милениних визија”, за стручни жири најбоље одговоре дало је Катаринино уље на платну „Дворана одлазака” на коме су се, како се наводи у образложењу, укрстила два интровертна света, подједнако ванвременог и продуховљеног погледа – Милена и Катарина. Ова сликарка, иначе и професорка на ФДУ, за „Политику” говори о награди, утицају Милене Павловић Барили на њену уметност, емоцијама као инспирацији... Која је ваша идеја у награђеној слици „Дворана одлазака”? То је нека моја визија како изгледа људски живот. Како дођемо на овај свет оставимо трагове, као у игроказу, мењају се позорнице,

Култура

16.11.2017 у 09:05

„Спаситељ света” Леонарда да Винчија продат за 380 милиона евра

ЊУЈОРК - Слика великог ренесансног уметника Леонарда да Винчија продата је на аукцији за рекордних 380 милиона евра, обарајући рекорд за претходно продата уметничка дела на аукцијама и приватно. Слика „Салватор Мунди”, што на латинском језику значи „Спаситељ света”, једна је од скоро 20 слика Да Винчија за које се зна да постоје и једина која се налази у приватном власништву. Ово уметничко дело је продала аукцијска кућа Кристи која није одмах саопштила име купца, јавља АП. Највиша цена која је плаћена за уметничко дело на аукцији до сада је била 152 милиона евра, за слику шпанског уметника Пабла Пикаса верзију О „Жене из Алжира” у мају 2015, такође на аукцији куће Кристи у Њујорку. Највиша позната цена за било које уметничко дело била је 253 милиона евра, за слику

Култура

14.11.2017 у 22:00

Ратујем са собом сваки дан

Владимир Величковић дао је овај интервју малтене стојећи. То не чуди оне који га добро познају, јер исто тако и слика, а ретко седи и док једе, признао је у једном разговору објављеном управо у нашем листу. Ведрог духа чак и када говори о призорима на својим сликама којих се „понекад и сам препадне”, хитар у покретима и мислима, али сигуран и оштар у оценама које даје о себи и другима, добро је одмеравао речи које нам је изговарао, без обзира на неформалну атмосферу његовог београдског дома у којем је вођен разговор. У њему ће сам себи бити „гост из Париза” наредних неколико дана, јер од вечерас у 19 сати, у новом престоничком галеријском простору „Рима” (Париска 8), излаже своја дела настала у протеклих неколико година.

Култура

08.11.2017 у 12:00

Београдски период Ђорђа Ивачковића

У крагујевачкој Галерији „Рима” од вечерас у 19 сати па до 10. децембра биће први пут представљене слике Ђорђа Ивачковића (1930–2012), настале у његовом првом, такозваном „београдском” периоду. Изложбу чине радови насликани током 1961. и 1962, непосредно пре Ивачковићевог трајног одласка у Париз – у време када уметник, тада архитекта и џез музичар, још није јавно излагао, нити се званично декларисао као сликар, о чему је својевремено говорио у интервјуу Лидији Мереник: „Ја до своје двадесет пете, двадесет шесте године нисам знао да ћу се бавити сликарством. Код мене је то искрсло после завршених студије архитектуре које су ми помогле да се одредим. На студијама сам заволео ликовне предмете, цртање, акварелисање, а имао сам и одличне професоре”. Дела која је чувао до краја живота, иако

Култура

05.11.2017 у 22:00

Ново откривање крагујевачког сликарства

Крагујевац – Народни музеј у Крагујевцу опет пружа прилику да се у овом граду окупе и уметници и њихови поштоваоци из целе Србије, а има разлога да гости Крагујевца буду и ствараоци из оближњих земаља, заправо сви они који би да се упознају са уметничким стваралаштвом у првој престоници модерне Србије током минулог столећа. Изложба „Zoom in – крагујевачки уметници у збиркама Народног музеја Крагујевац“, која је отворена крајем прошле седмице, представља пресек градске ликовне сцене 20. века. Ово својеврсно увећање, достојно националне уметничке оптике, које плени избором радова и поставком у Галерији Народног музеја у Крагујевцу, приредила је

Култура

01.11.2017 у 21:05

У Дому Јеврема Грујића отворена изложба „Од чика Паје"

Изложба дела једног од највећих српских сликара Паје Јовановића, под називом „Од чика Паје”, отворена је вечерас у Дому Јеврема Грујића. На изложби је представљено 38 ремек дела од којих су нека први пут приказана јавности. Поставку чине слике из колекција Музеја града Београда, Народног музеја Панчево, Историјског музеја Србије, као и из три приватне колекције. Изложени су портрети грђанске класе, српских и аутријских владара, оријенталистичке слике Балкана, митолошке теме, идеализоване женске алегоријске фигуре и разноврсни прикази уметникове супруге Хермине-Муни Даубер као његове неисцрпне инспирације. Један од оснивача Дома Јеврема Грујућа Александар Цонић приметио је да је тешко замислити славу коју је у своје време имао Паја Јовановић. „Он је био негде између Новака

Београд

24.10.2017 у 09:35

Слика пресељена у сценску кулу Дворане Дома синдиката

Културну јавност у Србији јуче ујутру је узнемирила вест да је слика чувеног српског сликара Петра Лубарде после више деценија без трага нестала из хола Дворане Дома синдиката (ДДС). Да то није тачно, само неколико сати касније потврдили су Владан Вукосављевић, министар културе и информисања, и Игор Станковић, директор ДДС и власник „МЦФ Мегаком филма”, предузећа које је од прошле године закупац овог концертног и биоскопског здања на Тргу Николе Пашића. Они су уверили новинарске екипе да слика није „добила ноге” и да није нестала из дворане коју „Мегаком” тренутно реновира. Лубардино уље на платну је померено из хола, али не ван зграде Дома синдиката. Налази се тек нешто даље у такозваној сценској кули биоскопске и концертне дворане и то изнад оргуља. Дело је увијено у платно, стреч

Београд

20.10.2017 у 08:03

Мислим, тражим, чекам

Изложба цртежа и слика „Мислим, тражим, чекам” мати Ефимије представљена је у „Галерији 73” на Чукарици. Поставку чини 13 радова. То су објекти на дасци, цртежи у комбинованој техници и већи број цртежа малог формата који су приказани први пут. Слике – објекти продужетак су дугогодишњег рада у „свескама”, а произашли су из Ефимијине потребе да запише свакодневне утиске и размишљања. Временом је мати Ефимија почела да слика са обе стране листа, како би себе онемогућила да цртеже истргне из свеске и урами их. Мати Ефимија је била дугогодишња игуманија манастира Градац, тренутно је у манастиру Српске православне цркве у Француској. Она се на овој изложби бави односом људских бића у заједници, било да их је само двоје или много више, и у тренуцима када се добро знају или се тек

Култура

14.10.2017 у 18:37

Сликарски бисери из збирке Поповић у Улусу

На чувеној београдској штрафти, у Кнез Михаиловој улици, у Галерији Улуса, до 17. октобра биће отворена изложба „Радови на папиру” – репрезентативан избор дела из колекције Владимира и Борке Поповић. На плакату, на улазу у изложбени простор, налази се одштампано 14 радова, као нека врста позива за пролазнике да се препусте игри „ко је шта насликао“, јер је реч о препознатљивом уметничком рукопису значајних сликара. Ово је јединствена прилика да публика погледа шездесет радова на папиру српских уметника који су стварали од друге половине 19. века до наших дана . Реч је о делима Уроша Предића, Паје Јовановића, Надежде Петровић, Љубомира Ивановића, Саве Шумановића, а најбројнији део колекције, око двадесетак, чине цртежи Љубе Ивановића.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 08:09

Град Београд због вишка од девет милијарди поново мења буџет, седница 25. јуна

19.06.2026 у 08:08

Одговор Кнежевића Спајићу: Не може Сингапурћанин више волети Подгорицу од мене

19.06.2026 у 08:00

Заплењено више од 50 дронова у близини места одржавања Светског првенства

19.06.2026 у 07:52

Пентагон тражи 80 милијарди долара због рата у Ирану и других трошкова

19.06.2026 у 07:52

Бриселски рат за моћ поткопава позицију Европске уније

19.06.2026 у 07:44

Костини тајни позиви Кремљу уздрмали Брисел