Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.45	102.06	101.75
127.32	128.08	127.7

Društvo

14.01.2018 u 22:00

Od nekih diploma nikakva korist

Već nekoliko godina, izuzev u 2017, u Srbiji se povećava udeo nezaposlenih s visokom i višom školskom spremom među ukupnim brojem onih koji traže posao. Godine 2011. oni su činili 12,1 odsto populacije na spiskovima Nacionalne službe zapošljavanja, 2012. bilo ih 13,9, zatim su 2014. dospeli do 14 procenata, a rekord je zabeležen 2016. kada ih je bilo 14,8 odsto. Dok u istom periodu neke slabije obrazovane kategorije beleže čak blagi pad ukupnog broja nezaposlenih, naši diplomci od 2012. godine uglavnom premašuju sto hiljada onih koji su registrovani na evidenciji NSZ-a. Izuzetak zabeležen prošle godine doveo je do pada broja nezaposlenih i u ovim stepenima stručne spreme, ali to ne umanjuje utisak da Srbija ima isuviše onih koji su ,,završili najviše škole” – za biroe rada.

Društvo

11.01.2018 u 22:00

Samo za jedan osporeni doktorat podneta žalba

Posle odluka komisije za akreditaciju o 95 osporenih doktorata i velike prašine koja se zbog toga podigla u javnosti, očekivalo se mnoštvo žalbi nezadovoljnih nastavnika drugostepenom organu, u ovom slučaju Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje. Ali umesto mnoštva, u NSVO je stigla samo jedna žalba, koja je odbijena. Dr Miodrag Popović, generalni sekretar Nacionalnog saveta, kaže da se ovo odsustvo žalbi može objasniti time da je većina vlasnika osporenih diploma prihvatila odluku komisije za akreditaciju i da će biti vraćeni u „prethodno zvanje” – kao predavači bez doktorata.

Društvo

09.01.2018 u 22:00

Cigla po cigla – fakultet

Kako funkcionišu privatni univerziteti u Srbiji? O jednom od njih deset, o Univerzitetu „Union – Nikola Tesla”, razgovarali smo s njegovim rektorom prof. dr Zoranom D. Cekićem. Zašto baš o UNT? Zato što je to jedan je od retkih privatnih univerziteta u Srbiji u čijem su sastavu i inženjerski fakulteti. U ovom slučaju to su građevinarstvo i arhitektura. Uz opasku da se privatni univerziteti zbog jeftinije nastave (i lakše zarade) uglavnom drže društvenih nauka, pitamo Cekića otkud to da se ovaj univerzitet opredelio baš za građevinske struke. – Osnivač UNT-a je privatna građevinska kompanija „Graditelj inženjering” i zato je građevinarstvo bio njihov prvi izbor.

Društvo

04.01.2018 u 21:44

Ove godine novi krug provere doktorata

Kada bismo pravili rang-listu odluka koje su u 2017. godini dobile podršku najšire javnosti, odluka Komisije za akreditaciju o osporenim doktorskim diplomama svakako bi bila među prvima na toj listi. Članove komisije Dubravku Jovičić, Miroljuba Milivojčevića, Šćepana Miljanića i predsednika Ćemala Dolićanina pitamo možemo li i u 2018. očekivati nastavak akcije provere doktorskih diploma, a oni kažu da nije reč o nekoj vanrednoj akciji, nego o redovnom postupku ponovne akreditacije ranije akreditovanih visokoškolskih ustanova. U tom postupku, koji se obnavlja svakih pet godina, u 2017. su najviše učestvovale visoke strukovne škole, i tada je otkriveno da je 95 nastavnika steklo doktorsku diplomu u ustanovi koja za to nije bila akreditovana.

Društvo

02.01.2018 u 22:00

Naučnici koji su se vratili

Naši mladi naučnici odlaze u svet, ali neki su se i vratili. Takvih nije malo u zemunskom Institutu za fiziku. Dočekali su nas njih dvoje u zajedničkoj kancelariji, u potkrovlju. Aleksandra Alorić je bila četiri godine u Londonu, doktorirala i vratila se 2016, a Jakša Vučičević došao je pre dva meseca, posle dvogodišnjeg boravka u Parizu. Jakša je doktorirao 2015. na Fizičkom fakultetu u Beogradu. Zatim se prijavio na oglas u Francuskoj, odakle su ga pozvali na razgovor, kojem je, kaže, prisustvovalo nekoliko šefova iz različitih institucija i jedan od njih mu je ponudio posao. Tako je Jakša Vučičević od oktobra 2015. do oktobra 2017. radio u institutu „CEA sakle”,

Društvo

21.12.2017 u 22:00

Nije lako živeti na granici

Ponovo je pogranično Trgovište označeno kao opština s najnižim zaradama u Srbiji, ali ni druge opštine, naročito uz granicu s Bugarskom, nisu odmakle daleko od njega. Siromašnih lokalnih zajednica ima i u centralnom delu države, međutim, već je stvorena navika da se pojam nerazvijene komune kod nas dovodi u vezu s njenom udaljenošću od velikih centara i – s položajem uz državnu granicu. Po pravilu, to su i lokalne sredine koje se demografski prazne više od drugih, što je karakteristično čak i za ravničarske opštine uz granicu sa Rumunijom. Od devedesetih godina prošlog veka Srbija ima mnogo više graničnih opština nego što ih je ranije imala.

Društvo

18.12.2017 u 22:00

Razveden svaki peti srpsko- hrvatski brak

Podaci koji se odnose na Federaciju BiH i Republiku Srpsku reč, posle 1997/8. godine govore da je tamo bilo u isto vreme znatno manje razvoda nego u Srbiji i Hrvatskoj. Međutim, i ovde se uočava da su višenacionalni razvodi bili češći krajem devedestih nego u deceniji posle toga, mada su sve bivše jugoslovenske republike (i entiteti BiH) posle 2000. u manjoj ili većoj meri ostale jednonacionalne, što znači da je u njima objektivno bilo i manje uslova za nove višenacionalne razvode. U Bosni i Hercegovini je inače od osamdesetih godina sve do 1990. udeo višenacionalnih razvoda čak opadao, sa oko 11 na osam odsto od ukupnog broja zaključenih brakova. Profesorka Snježana Mrđen sa Sveučilišta u Zadru kaže da se, kad je reč o Hrvatskoj, ukupan broj razvoda kretao u proseku oko pet hiljada godišnje.

Društvo

17.12.2017 u 22:00

Rat ubija i ljubav i brak

Prošlo je više od dve decenije od završetka ratnih sukoba na prostorima bivše SFRJ, a o njima se u javnosti i dalje najviše govori kroz prizmu haških optužnica i kazni. Malo je istraživanja o tome kakve su sve promene i nesreće ovi sukobi doneli stanovništvu. Jedna od tih nevolja su razvodi mešovitih, takozvanih višenacionalnih brakova. Utisak je da ih je, pod uticajem ukupne društvene klime i indukovane međunacionalne mržnje, bilo više nego što je uobičajeno i to je jedna od tužnih posledica ratnih sukoba: neprijateljstva među nacijama razdvajala su ne samo dojučerašnje „bratske” republike, prijatelje i kumove, već i bračne partnere.

Društvo

11.12.2017 u 22:00

Doktorat popravlja biografiju

Otkud sve veće interesovanje za doktorate i otkud toliko radova koji se tako nazivaju? Školske 2015/16. ovaj stepen studija pohađala su 10.144 studenta, a prošle godine do doktorske titule u Srbiji došlo je njih 1.539, što je za oko hiljadu više nego pre nekoliko godina. O velikom interesovanju za doktorske titule na neki način govori i nedavno saopšten nalaz Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, koja je tokom provere doktorskih programa nekih fakulteta ustanovila da je stotinak predavača doktoriralo na fakultetima koji nisu za to bili akreditovani, pa su i njihovi doktorati zapravo falsifikovani. Šta ovi nalazi Komisije za akreditaciju i statistički podaci o upisanim i odbranjenim doktoratima govore?

Društvo

09.12.2017 u 22:00

Planinci ne beže od smetova

Uvek početkom decembra, pogotovo ako nekog dana veoma zahladni, pomislimo kako će najugroženiji prezimiti zimu ako bude hladnije nego obično. U Crvenom krstu Srbije pitamo koje su kategorije stanovništva tokom najhladnijeg perioda najugroženije, a Jelena Radojičić i Ranko Demirović kažu da su to oni koje živi u planinskim selima. Najčešće je reč o starim ljudima koji žive sami, njih nekoliko desetina hiljada ukupno, ali kad su ekstremniji vremenski uslovi, tada su u planinskim područjima veoma ugrožene i mlađe porodice. Svi se oni, naravno, pripremaju za zimu, ali ponekad zbog velikih snežnih nanosa i ekstremnih nepogoda jednostavno nisu u mogućnosti da se dovoljno zaštite. Pa ako se neko razboli, ako dete ima visoku temperaturu koja ne spada, lekar mora da se probije do tog ugroženog

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Branislav Radivojša