Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Латиница
accessibility-tools
Politika logo
Дигиталне читуље Дигиталне читуље Дигитално издање Дигитално издање

Аутор: Бранислав Радивојша

Друштво
14.01.2018 у 22:00
Од неких диплома никаква корист
Већ неколико година, изузев у 2017, у Србији се повећава удео незапослених с високом и вишом школском спремом међу укупним бројем оних који траже посао. Године 2011. они су чинили 12,1 одсто популације на списковима Националне службе запошљавања, 2012. било их 13,9, затим су 2014. доспели до 14 процената, а рекорд је забележен 2016. када их је било 14,8 одсто. Док у истом периоду неке слабије образоване категорије бележе чак благи пад укупног броја незапослених, наши дипломци од 2012. године углавном премашују сто хиљада оних који су регистровани на евиденцији НСЗ-а. Изузетак забележен прошле године довео је до пада броја незапослених и у овим степенима стручне спреме, али то не умањује утисак да Србија има исувише оних који су ,,завршили највише школе” – за бирое рада.
Друштво
11.01.2018 у 22:00
Само за један оспорени докторат поднета жалба
После одлука комисије за акредитацију о 95 оспорених доктората и велике прашине која се због тога подигла у јавности, очекивало се мноштво жалби незадовољних наставника другостепеном органу, у овом случају Националном савету за високо образовање. Али уместо мноштва, у НСВО је стигла само једна жалба, која је одбијена. Др Миодраг Поповић, генерални секретар Националног савета, каже да се ово одсуство жалби може објаснити тиме да је већина власника оспорених диплома прихватила одлуку комисије за акредитацију и да ће бити враћени у „претходно звање” – као предавачи без доктората.
Друштво
09.01.2018 у 22:00
Цигла по цигла – факултет
Како функционишу приватни универзитети у Србији? О једном од њих десет, о Универзитету „Унион – Никола Тесла”, разговарали смо с његовим ректором проф. др Зораном Д. Цекићем. Зашто баш о УНТ? Зато што је то један је од ретких приватних универзитета у Србији у чијем су саставу и инжењерски факултети. У овом случају то су грађевинарство и архитектура. Уз опаску да се приватни универзитети због јефтиније наставе (и лакше зараде) углавном држе друштвених наука, питамо Цекића откуд то да се овај универзитет определио баш за грађевинске струке. – Оснивач УНТ-а је приватна грађевинска компанија „Градитељ инжењеринг” и зато је грађевинарство био њихов први избор.
Друштво
04.01.2018 у 21:44
Ове године нови круг провере доктората
Када бисмо правили ранг-листу одлука које су у 2017. години добилe подршку најшире јавности, одлука Комисије за акредитацију о оспореним докторским дипломама свакако би била међу првима на тој листи. Чланове комисије Дубравку Јовичић, Мирољуба Миливојчевића, Шћепана Миљанића и председника Ћемала Долићанина питамо можемо ли и у 2018. очекивати наставак акције провере докторских диплома, а они кажу да није реч о некој ванредној акцији, него о редовном поступку поновне акредитације раније акредитованих високошколских установа. У том поступку, који се обнавља сваких пет година, у 2017. су највише учествовале високе струковне школе, и тада је откривено да је 95 наставника стекло докторску диплому у установи која за то није била акредитована.
Друштво
02.01.2018 у 22:00
Научници који су се вратили
На­ши мла­ди на­уч­ни­ци од­ла­зе у свет, али не­ки су се и вра­ти­ли. Та­квих ни­је ма­ло у зе­мун­ском Ин­сти­ту­ту за фи­зи­ку. До­че­ка­ли су нас њих дво­је у за­јед­нич­кој кан­це­ла­ри­ји, у пот­кро­вљу. Алек­сан­дра Ало­рић је би­ла че­ти­ри го­ди­не у Лон­до­ну, док­то­ри­ра­ла и вра­ти­ла се 2016, а Јак­ша Ву­чи­че­вић до­шао је пре два ме­се­ца, по­сле дво­го­ди­шњег бо­рав­ка у Па­ри­зу. Јак­ша је док­то­ри­рао 2015. на Фи­зич­ком фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду. За­тим се при­ја­вио на оглас у Фран­цу­ској, ода­кле су га по­зва­ли на раз­го­вор, ко­јем је, ка­же, при­су­ство­ва­ло не­ко­ли­ко ше­фо­ва из раз­ли­чи­тих ин­сти­ту­ци­ја и је­дан од њих му је по­ну­дио по­сао. Та­ко је Јак­ша Ву­чи­че­вић од ок­то­бра 2015. до ок­то­бра 2017. ра­дио у ин­сти­ту­ту „ЦЕА са­кле”,
Друштво
21.12.2017 у 22:00
Није лако живети на граници
Поново је погранично Трговиште означено као општина с најнижим зарадама у Србији, али ни друге општине, нарочито уз границу с Бугарском, нису одмакле далеко од њега. Сиромашних локалних заједница има и у централном делу државе, међутим, већ је створена навика да се појам неразвијене комуне код нас доводи у везу с њеном удаљеношћу од великих центара и – с положајем уз државну границу. По правилу, то су и локалне средине које се демографски празне више од других, што је карактеристично чак и за равничарске општине уз границу са Румунијом. Од деведесетих година прошлог века Србија има много више граничних општина него што их је раније имала.
Друштво
18.12.2017 у 22:00
Разведен сваки пети српско- хрватски брак
Подаци који се односе на Федерацију БиХ и Републику Српску реч, после 1997/8. године говоре да је тамо било у исто време знатно мање развода него у Србији и Хрватској. Међутим, и овде се уочава да су вишенационални разводи били чешћи крајем деведестих него у деценији после тога, мада су све бивше југословенске републике (и ентитети БиХ) после 2000. у мањој или већој мери остале једнонационалне, што значи да је у њима објективно било и мање услова за нове вишенационалне разводе. У Босни и Херцеговини је иначе од осамдесетих година све до 1990. удео вишенационалних развода чак опадао, са око 11 на осам одсто од укупног броја закључених бракова. Професорка Сњежана Мрђен са Свеучилишта у Задру каже да се, кад је реч о Хрватској, укупан број развода кретао у просеку око пет хиљада годишње.
Друштво
17.12.2017 у 22:00
Рат убија и љубав и брак
Прошло је више од две деценије од завршетка ратних сукоба на просторима бивше СФРЈ, а о њима се у јавности и даље највише говори кроз призму хашких оптужница и казни. Мало је истраживања о томе какве су све промене и несреће ови сукоби донели становништву. Једна од тих невоља су разводи мешовитих, такозваних вишенационалних бракова. Утисак је да их је, под утицајем укупне друштвене климе и индуковане међунационалне мржње, било више него што је уобичајено и то је једна од тужних последица ратних сукоба: непријатељства међу нацијама раздвајала су не само дојучерашње „братске” републике, пријатеље и кумове, већ и брачне партнере.
Друштво
11.12.2017 у 22:00
Докторат поправља биографију
Откуд све веће интересовање за докторaте и откуд толико радова који се тако називају? Школске 2015/16. овај степен студија похађала су 10.144 студента, а прошле године до докторске титуле у Србији дошло је њих 1.539, што је за око хиљаду више него пре неколико година. О великом интересовању за докторске титуле на неки начин говори и недавно саопштен налаз Комисије за акредитацију и проверу квалитета, која је током провере докторских програма неких факултета установила да је стотинак предавача докторирало на факултетима који нису за то били акредитовани, па су и њихови докторати заправо фалсификовани. Шта ови налази Комисије за акредитацију и статистички подаци о уписаним и одбрањеним докторатима говоре?
Друштво
09.12.2017 у 22:00
Планинци не беже од сметова
Увек почетком децембра, поготово ако неког дана веома захладни, помислимо како ће најугроженији презимити зиму ако буде хладније него обично. У Црвеном крсту Србије питамо које су категорије становништва током најхладнијег периода најугроженије, а Јелена Радојичић и Ранко Демировић кажу да су то они које живи у планинским селима. Најчешће је реч о старим људима који живе сами, њих неколико десетина хиљада укупно, али кад су екстремнији временски услови, тада су у планинским подручјима веома угрожене и млађе породице. Сви се они, наравно, припремају за зиму, али понекад због великих снежних наноса и екстремних непогода једноставно нису у могућности да се довољно заштите. Па ако се неко разболи, ако дете има високу температуру која не спада, лекар мора да се пробије до тог угроженог
Почетна / Бранислав Радивојша
08.06.2026 у 17:51
Пјонгјанг од „државе под санкцијама“ до економског феномена
08.06.2026 у 17:50
Кац: Након сваког напада Хезболаха израелска војска ће извршити нападе на Бејрут
08.06.2026 у 17:46
Поново стајање возова на станици Бор на линији Зајечар–Мајданпек
08.06.2026 у 17:38
Белгијски фудбалер Дивок Ориги завршио играчку каријеру
08.06.2026 у 17:34
Петковић: Честитка Марте Кос на „победи” Албину Куртију непримерена из више разлога
08.06.2026 у 17:30
Стевандић: Забрањивање јавне речи и мишљења води у нетолеранцију и лицемерје
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation