Usamljena dama i neverne Tome

Dobismo: novog svetskog rekordera u prevazi izuzetka nad većinom. Ispostavio se moćnim kao da je velesila koja vetom spreči donošenje rezolucije u Savetu bezbednosti UN.

Identitet novog moćnika još je pod velom tajne, ali obavešteni nagoveštavaju da je reč o „penzionerki iz predgrađa Čikaga”. Njena anonimnost se pomno čuva, zasad, po pravilima a delimično i zato što je naljutila vlast svoje zemlje, SAD, onemogućivši je čak 23 puta da ostvari ciljeve u jednom od tamo najznačajnijih krivičnih postupaka novijeg vremena.

Kao jedna od 12 porotnika u sudskom procesu protiv smenjenog ilinoiskog guvernera Roda (Milorada) Blagojevića jedina je izrazila nepoverenje prema optužnici (osim u jednoj tački – za laganje pred istražnim organima) ali je to bilo dovoljno da propadne glavnina tužilačkih napora. Da bi donela odluku, po američkom sistemu, porota je morala da bude jednoglasna, pa je „otpadnički” glas „penzionerke iz čikaškog predgrađa” imao istu snagu kao i suprotni joj glasovi 11 kolega, što je dovelo do izostanka odluke o krivici u 23 od 24 optužujuće stavke.

Takav ishod doživljen je kao poraz organa vlasti. Neposredno, tužilaštva (koje je najavilo žalbu). A, posredno, i najviših zakonodavnih i izvršnih organa jer je vladajućoj Demokratskoj partiji (čiji je član Blagojević) stalo da on bude osuđen za niz pripisanih mu nedela (koja prete da bace mrlju na funkcionisanje stranke) među kojima i za „pokušaj trgovanja senatorskim mestom”, upražnjenim posle izbora Čikažanina Baraka Obame za šefa države.

Zanimljivo je da, pri tom, većina upućenih (što se nazire i u uvodniku „Vašington posta”) pokazuju razumevanje za pravo porotnice da bude „disident”, ali se i priključuju većinskom mnjenju da je optuženi zgrešio više nego što proizlazi iz odluke porote. Hoće reći, izgleda: da tužilaštvo smatraju krivim što svoj napad nije obrazložilo dovoljno ubedljivo za sve porotnike, čiji je predsednik Džejms Macumoto štampi potvrdio da je „u ovom vrlo složenom procesu” odnos glasova, za okrivljavanje i protiv njega, varirao i do 7:5 ili 5:7…

Uporedo sa usponom „usamljene dame” uzleću i neverne Tome. To jest, rastuće sumnje u uverljivost poteza vlasti povremeno se koriste za javno osporavanje činjenica, kakvo se obično viđa u televizijskim sapunicama.

Američka opozicija širi glas, naime, da Obama nije onaj za koga se predstavlja. Da, navodno, nije ni Amerikanac, ni hrišćanin, niti pobornik kapitalizma, to jest, da je „uljez” koji podriva američki identitet, da je falsifikovao krštenicu, da „sprovodi politiku u skladu s njegovim (očevim i poočimskim islamskim korenima) i zapadnoevropskim socijaldemokratskim (zbog povećanog državnog intervencionizma na pokleklom tržištu) opredeljenjima”.

Obama sve to, naravno, odbacuje. Kao izmišljotine poraženih konkurenata, željnih da, po svaku cenu, skrenu pažnju javnosti sa sopstvene odgovornosti za zastranjivanja koja su Ameriku uvalila u veliku krizu a njega u poziciju da vadi kestenje iz vatre.

Najnovije ankete pokazuju, međutim, da opada procenat (od prošlogodišnjih 48 na 34 odsto) Amerikanaca koji veruju da im je predsednik hrišćanin, dok raste postotak (sa 11 na 18) onih koji misle da je musliman. Istraživanja sugerišu i da građani sve više sumnjaju u ispravnost političara uopšte, tako da su se i pojedine optužbe protiv Blagojevića za korupciju, mestimično, doživljene samo kao nalaz po kome je on deo „raširenih običaja” u stilu „ti meni, ja tebi”.

Raskol između doživljaja stvarnosti, doprinosi i uvećanju tragedija. Pakistanu, na primer, pristiže nedovoljna pomoć, iako je generalni sekretar Ban Ki Mun izjavio da nešto tako strašno nikad nije video, a kao jedan od glavnih razloga za pomanjkanje solidarnosti navodi se slutnja potencijalnih darodavaca da bi humanitarne pošiljke mogle da završe u korupcionaškoj mreži koja bi mogla da dovede i do neodgovornosti u rukovanju tamošnjim nuklearnim arsenalom.

U međuvremenu, britanska koaliciona vlada je preduzela akciju vrednu šire pažnje: zapitala je građane kakve bi antikrizne mere oni ponaosob najpre preduzeli? Dobila je, izveštava AP, 45.000 internetskih odgovora.

Neki su zazvučali prevratnički ili bar ironično: da se ukine monarhija, da se kraljičini labudovi ponude za prehranu stanovništva, da se krovovi zgrada vlasti pretvore u povrtarske zasade čiji bi se plodovi prodavali i tako popunjavali deficitarni budžet.

Većina ovakvih inicijativa neće uspeti, reklo bi se. Uprkos masovnosti, pokliči svekolikih „nevernih Toma” nemaju domet glasa čikaške porotničke „usamljene dame”, čija se lokalna moć ravna sa snagom veta u Savetu koji kroji globalnu sudbinu.