Inicijacija žvrljanjem

Kada su pre nekoliko dana u Beograd stigli novi, moderni, klimatizovani trolejbusi, gradonačelnik Dragan Đilas je zamolio sugrađane da poštuju njihov izgled. Bilo bi sjajno, rekao je, kada bi posle nekoliko godina korišćenja izgledali kao tog sunčanog septembarskog dana kada su izvezeni na ulice. Mnoge je začudio ovakav apel, kad uglancane „trole” nisu odvozale nijedan ceo krug, a zadnji deo već su „ukrasili” grafiti. „Pisci” nisu odoleli, kao ni u novim vagonima gradske železnice početkom meseca. Dok su se snašli nije im trebalo više od pet dana. Neki su pisali, a neki su na sedištu palili vatru.

Rok trajanja trolejbusa, vagona ili tramvaja u zemljama iz kojih dolaze u našu prestonicu je petnaestak godina. Ova fabrička „deklaracija” u Beogradu teško je održiva. Kad ih vandali uzmu pod svoje, rezultat njihovog rada je neizostavan ali i skup – polomljeno panel staklo, uništeni poklopci korpi za otpatke, ižvrljana unutrašnjost, pokradeni čekići za slučaj opasnosti.  

Nadležni u prestonici i Gradskom saobraćajnom preduzeću „Beograd” pokušavali su, godinama već, na razne načine da sačuvaju izgled vozila. Primenili su lukavu taktiku dobrog i lošeg policajca. Prvo su apelovali na putnike da ne uništavaju vozila, potom su pretili, da bi na pojedinim linijama u zadnjem delu autobusa obezbedili i milicionera. Ali, bezuspešno. Kada već nisu pomogle te metode, u najvećem gradskom prevozniku u prestonici su pre dvadesetak godina na nekoliko mesta u vozilu ostavljali nalepnice gde su putnici ispisivali različite poruke. „Umetnici” su brzo shvatili da im je to malo mesta za umetnički izražaj i nastavili po starom.

Ratne devedesete promenile su i ponašanje mladih koji se nisu „zadovoljavali” pisanjem po autobusima, tramvajima ili trolejbusima. Tada su pojedini putnici uzimali sve što su mogli da odlome, odšrafe ili ukradu. Aktivnost su „dogradili” uništavanjem rukodržača, „pozajmljivanjem” sijalica, dok su čekići za razbijanje stakla bili prvi na meti huligana. Kasnije su korišćeni u tučama između školaraca.

Kada je Beograd dobio tramvaje iz švajcarskog Bazela ljudi su bili impresionirani. Tapacirana sedišta, stepeništa koja se spuštaju i klimatizovana vozila osvojila su srca putnika. Nije prošlo ni deset dana, a sedišta su bila isečena. Tada je GSP morao duboko da zavuče ruku u džep i skupo plati postavljanje novih tapacirunga. Možda je isplativije postaviti kamere u vozila, i uhvatiti aktera. Čuo se jednom predlog da bi izvršioca trebalo kazniti pranjem i čišćenjem na javnom mestu. I maloletne i one koji su prevalili 18.

Možda se treba ugledati i na zapad. Tamo su u vozilima ovaj problem rešili korišćenjem vandal premaza koji su prethodno koristili kao zaštitu za saobraćajne znakove. Brojne natpise uveče je vlažnom krpom, prilikom redovnog čišćenja vozila, uklanjala čistačica. Sigurno, ovaj preparat, nije skup!