Začetnik geologije

U Srbiji je geologija uvedena 1794. kada je profesor Andrija Volni počeo da je predaje uKarlovačkoj gimnaziji. U visokom obrazovanju odomaćila se 1849. uLiceju (preteča Velike škole u Beogradu, predavao Vuk Marinković koji je napisao udžbenik za jastestvenicu 1851. sa odeljkomposvećenimgeologiji).

Kada je Josif Pančić 1853. ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića postavljen za profesora postala je poseban predmet.Geolozi to razdoblje spoštovanjem zovuPančićevim dobom.

Kao naučna oblast i struka ubrzano serazvija od druge polovine 19.veka, tako da se osnivačem geološke škole smatra Jovan Žujović (1856-1936), koji jeokončao studije na Filozofskomfakultetu (Prirodno-matematičkiodsek)i nastavio školovanje na Sorboni gde je u julu1879. sazapaženim uspehom položio završni ispit.

Poznatim pristupnim predavanjem Jovana Žujovića (sjedinio tri područja – mineralogiju, geologiju i paleontologiju) 16.decembra 1880.zvanično je otvorenaKatedraza geologiju i mineralogiju.

Nušićevi napisi

Snagom svoje ličnosti, volje, širokog obrazovanja i talenta, on je osnovaoMineraloško-geološki kabinet, pokrenuostudentski seminar i đačke geološke konferencije, učestvovaou radu Srpskog arheološkog društva. Istovremeno jeprikupljaostene i fosile zaizraduprve geološke karte Srbije (1882, 1886, 1889).

Srpsko geološko društvo iznikloje spontano, proizišavšiiz đačkih konferencija, a sedište se do 1952. nalazilo u Kapetan-Mišinom zdanju. Okupljalo je intelektualnu elitu Srbije različitih zanimanja, čiji su prilozi objavljivani u„Zapisnicima” (časopis koji izlazi od 1897. godine do danas), pa tako nailazimo nanapise književnika Branislava Nušića.

Krunom naučnog rada Jovana Žujovića smatra se monografija„Geologija Srbije” (1893), sačinjenana osnovu materijala koje je lično prikupio, čime je našu zemlju uvrstiou mali krug evropskih koje su u geološkom pogledubile proučene joškrajem 19.veka.Od mnogih njegovih doprinosa treba izdvojiti „Preglednu geološku kartu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1:500 000)” i prikaz celokupne geologije u Narodnoj enciklopediji srpsko-hrvatsko-slovenačkoj. Napisao je izvanredan udžbenik opšte geologije u kojemje protumačio dotadašnja znanja iz endodinamike i egzodinamike. Napravio je klasifikaciju nauka, za koju je filozof AndrijaStojković napisaoda jenajznačajnija u prirodniimi drugimnaukamado naših dana.

Dubina vremena

Jovan Žujović, naučnik svetskog ugleda,svojim obrazovanjem, darom, inteligencijom, velikim trudomi,iznad svega,moralnim odlikama, svrstao se u uzak krug srpskih intelektualaca koji su obeležili našu nauku i kulturu poslednjih decenija 19. i prvih decenija 20.veka. Bioje dugogodišnji sekretar i predsednik Srpske kraljevske akademije, senator, državni savetnik, narodni poslanik, a u dva mandata ministar u vladama Kraljevine Srbije. Kada je 1905. postavljeno prvih osam redovnih profesora Univerziteta, imenovan je i Jovan Žujović. Biran je zaredovnogi počasnogčlanamnogih domaćih i inostranihdruštava i akademija.

Odlikovan je brojnim odlikovanjima,a posebno je cenio priznanje saradnika i učenika koji su mu povodom tridesetogodišnjice SGD-a poklonili geološki čekić, na čijoj su dršci i danas čitljivi potpisi. Relikvija se čuva u svečanoj sobi Rudarsko-geološkog fakulteta u Kameničkoj ulici, u kojoj su sačuvanimnogi dokazi bogate istorijesrpske geologije:slike, stolovi, knjige, priznanja, lična dokumenta, arhive i drugi predmeti...

Više od dve stotine naučnih disciplina iz geologije predajese na univerzitetima širom sveta, od kojih mnoge ina Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, koje pokušavaju da odgovore na mnoga pitanja iz nekoliko milijardi godina dugeZemljine prošlosti.

Geologija nas, dakle, uči da proniknemo u dubinu vremena.

----------------------------------------------------------------------- 

Brojni ordeni

(/slika2)Akademik Jovan Žujović svoj prvi orden Sv.Save III stepena dobio je 1893, zatim francuski orden Officier de l’Academie 1898, Medalju za uspomenu na četrdesetogodišnjicu Velike Svetoandrejske skupštine 1899, Orden Sv.Save I stepena 1910, Orden Belog orla IV stepena 1911, francuski orden Grand officier de l’ordre national de la Legion d’honneur 1911, Krst milosrđa 1914.i bugarski Orden za građanske vrline.

Na sahrani, 21. jula 1936. na Novom groblju u Beogradu, od osnivača naše geološke škole i nauke oprostilo se deset govornika, predvođenihpredsednikom Srpske kraljevske akademije, što je „Politika” već sutradan potanko opisala.