Zahvali Šekspiru

Berlin – Lepo je videti ulice, zgrade, pa i ruševine Beograda i Pančeva na velikom filmskom platnu, uveriti se koliko je fotogenična Skupština Srbije kada u njoj, umesto naših poslanika, sede internacionalni glumci, koliko su uvek sjajni, znanjem i iskustvom potkovani i korisni naši filmski radnici, koliko su kostimi naše Bojane Nikitović adekvatni, autentični arhivski snimci beogradskih protesta upotrebljivi, a naši glumci izražajni u malim filmskim ulogama...

A sve je to u „Koriolanu”, debitantskom dugometražnom igranom filmu slavnog britanskog glumca i sada reditelja Rejfa Fajnsa, snimanom tokom prošle godine na primamljivim lokacijama u Srbiji, zahvaljujući angažmanu Den Tane i njegove ćerke, američke producentkinje Gabrijele, uz logističku podršku čak i naše policije i pripadnika SAJ-a koji su imali i zahtevne glumačke zadatke...

Fajnsov „Koriolan” imao je svetsku premijeru u takmičarskom programu 61. Berlinskog festivala i kao vanvremenski politički triler zasnovan na fenomenu vlasti, političkih manipulacija i predrasuda unutar suprotstavljenih društvenih krajnosti, sasvim se uklapa u tradicionalnu političku obojenost Berlinala.

Prvi utisak posle podnevne novinarske projekcije da se svesti na sledeće: ovo je solidan film, bolji od svih do sada viđenih u inače ispodprosečnom takmičarskom programu. Ukoliko se posmatra van festivalskog i takmičarskog konteksta, onda se može reći i to da je „Koriolan” izvesna mešavina produkcijski dobro upakovane britanske televizijske drame-političkog trilera i neke vrste ekranizovanog teatra, sa scenama borbi koje kao da su izašle iz poslednjeg filma Ketrin Bigelou „Katanac za bol”. Ne bi imao ovoliki odjek da ovo ipak nije i vanvremenski Šekspir čije su drame i dan-danas veoma aktuelne, počevši od onog što se događalo u Srbiji (i bivšoj Jugoslaviji), pa do onog što se sada događa na trgovima Tunisa i Egipta.

Fajns, dakle, treba da zahvali Šekspiru, donekle i svom scenaristi, oskarovcu Džonu Loganu koji je adaptirao Šekspirovog „Koriolana” za film. Naravno, za poštovanje je i strast s kojom je Fajns odigrao i naslovni lik kontroverznog rimskog vojskovođe Kaja Marcijusa Koriolana, kao i ideja o sasvim modernoj adaptaciji Šekspira. Ali, za posve uspešan film poštovanje često nije dovoljno. Sa novinarske projekcije mnogi su izašli.

„Koriolan” će zajedno sa Fajnsom uskoro otvoriti beogradski Fest i pozdraviti beogradsku publiku (pa će tada detaljnije o filmu biti reči), zahvaljujući direktoru Festa Milošu Paramentiću i čelniku distributerske kuće „Megakom film” Igoru Stankoviću, koji je kupio prava za prikazivanje ovog filma na teritoriji bivše Jugoslavije...

Inače, posle Vima Vendersa i njegovog 3D filma „Pina”, zbog kojeg je čak i Angela Merkel na premijeri nosila specijalne naočale, i legendarni nemački autor Verner Hercog pokazao je kako se može trodimenzionalno stvarati dokumentarac. Hercog u svom 3D filmu „Pećine snova” vodi gledaoce u istraživački pohod unutar spleta pećina u južnoj Francuskoj, čiji svodovi čuvaju crteže paleolitskog čoveka i svedoče o nastanku umetnosti. U 3D trojac uključio se i slavni francuski animator Mišel Oselot sa svojim dugometražnim animiranim filmom „Noćne priče” (u konkurenciji), koji je zapravo omnibus od šest izmišljenih bajki i nastavak istoimenog crtanog serijala koji je radio za francusku televiziju. Iako je privlačan zbog spoja modernih i drevnih crtačkih tehnika, Oselotov film nije ipak ostavio poseban utisak...

Na Berlinskom festivalu, u zvaničnim programima, nema srpskih filmova, ali se zato neki od njih prikazuju na projekcijama u okviru Evropskog marketa, u organizaciji naše jedine „sales”. kompanije (kompanija za prodaju filmova) „Soul Food” (duševna hrana) u vlasništvu producenta Miše Mogorovića i distributera Igora Stankovića. „Soul Food” nudi na prodaju filmove „Montevideo, Bog te video” Dragana Bjelogrlića, „Kako su me oteli Nemci” Miše Radivojevića, „Besu” Srđana Karanovića, „Turneju” Gorana Markovića, „Život i smrt porno bande” Mladena Đorđevića, „Đavolju varoš” Vladimira Paskaljevića, kao i hrvatske filmove „Majka asfalta” i „Kino Lika” Dalibora Matanića i „Šuma sumarum” Igora Gorana Viteza.

Najviše interesovanja, potvrđuju u ovoj kompaniji, vlada za Bjelogrlićev „Montevideo” i već su se pojavili potencijalni kupci iz Rusije, Austrije, Švedske, Švajcarske, Italije i susednih zemalja...