Kao izgnanik i svetac

ZAJEČAR – najslavniji Zaječarac Nikola Pašić rođen je na Svetog Nikolu (19. decembra 1845. godine) i sada ga njegovi sugrađani doživljavaju opet kao sveca. A tako dugo nije bilo. Duže od pola veka bio je potpuno prognan iz rodnog grada, sve dok ovde, u ulici koja je dobila njegovo ime, pre deset godina nije osnovan Memorijal Nikole Pašića.

Upravo u ovom mesecu (10. decembra) navršiće se i 80 godina od smrti političara i državnika, a njegov Memorijal, iako postoji tek samo deset godina, već ga je "vaskrsao" iz mrtvih. Zadužbina "Nikola Pašić" prva je osnovana i od nje je sve krenulo. U njoj je dogovoreno da Pašić povrati "svoju" ulicu, koju mu je bio "preoteo" maršal Tito, i da dobije gradski trg i velelepni spomenik na njemu, te da u Memorijal stignu predmeti i spisi iz Bajine zaostavštine. Stvorena je tako institucija koja u dobroj meri zamenjuje njegovu rodnu kuću koju su neki drugi Zaječarci, udvarajući se ondašnjem režimu, porušili 1959. godine, da bi na tom mestu sagradili "prebivalište" za policiju.

Blizu rodne kuće i Gimnazije

Pod krovom Memorijala (u ulici koja nosi Pašićevo ime) stalna je izložbena postavka koja ilustruje život i rad ovog političara (upotrebnim predmetima, svedočanstvima, pismima i drugim zanimljivim "sitnicama") a tu su i knjige koje su, uz pomoć Zadužbine, objavljene o njemu.

– Ima ih do sada pet, a biće ih sigurno još – kaže Bora Dimitrijević, direktor zaječarskog Narodnog muzeja, koji je od samog početka najviše bio angažovan oko Pašićevog povratka u rodni Zaječar. Ustalila su se i godišnja predavanja o Pašiću i njegovom vremenu, a među predavačima su se pojavili i ruski istoričar Andrej Šemjakin (dva puta) bugarski istoričar Petko Hristov i naši znalci Pašićeve prošlosti – dr Latinka Perović, dr Ljubodrag Dimić, dr Dragoljub Živojinović...

U vreme dok se vodila bitka za Pašićev povratak u Zaječar, Bora Dimitrijević bio je direktor Istorijskog arhiva "Timočka krajina". Seća se i naglašava kako su u to vreme bili dragoceni saveti Đorđa Mitrovića, ondašnjeg kustosa Istorijskog muzeja Srbije. Seća se Dimitrijević i saveta Vase Čubrilovića iz 1983. godine, kada je on u Zaječaru učestvovao u obeležavanju stote godišnjice Timočke bune. U formiranju zadužbine značajnu ulogu imali su i ljudi iz ondašnjeg opštinskog rukovodstva Zaječara Aleksandar Kamenković, Olga Živanović i Nebojša Simeonović. sada o radu Memorijala i Zadužbine brinu Jelica Ilić, kustos istoričar u Narodnom muzeju u Zaječaru, i Dejan Sotirović, sekretar Zadužbine. Oni podsećaju da je Memorijal sada značajna kulturna institucija. U njemu je priređeno više od sto izložbi, održano 30 tribina i 90 književnih večeri.

Spomenik Pašiću, rad vajara Dragana Nikolića postavljen je 1995. godine na 150. godišnjicu Pašićevog rođenja na novom gradskom trgu. Udešeno je da trg i spomenik budu najbliži porušenoj Pašićevoj kući i staroj zgradi Gimnazije (koja iduće godine slavi 170. godišnjicu) čiji đak je bio i Nikola Pašić, sin zaječarskog pekara Petra.

Rodne kuće nema

Memorijal bi, prirodno, bio smešten u rodnoj kući Pašićevih da nije porušena 1959. godine. Poslednji put se Pašićevo ime svetkovalo 10. decembra 1936. godine, na desetu godišnjicu njegove smrti. Svetkovina je održana u Sabornoj zaječarskoj crkvi, a činodejstvovao je episkop timočki Emilijan. Posle toga u Zaječaru je izbrisan svaki trag sećanja na ovog Zaječarca.

o tome kako je "zbrisana" i njegova rodna kuća ispričao nam je Borko Savić, arhitekta u penziji. Savić je bio došao službeno u zgradu SUP-a da predloži da se na njenu novu fasadu postavi ploča: kako je tu nekada postojala kuća Nikole Pašića.

– Tadašnji načelnik Rajko, prezimena mu se ne sećam, zanemeo je i ukrutio se, kao da ga je neko polio hladnom vodom. Onako nakostrešen, zatražio je da ponovim svoj predlog. I dok sam ponavljao, dograbio je pepeljaru, a ja sam "zaglavio" na vrata. Vikao je za mnom kako sam kopile pašićevsko.

Mladi arhitekta prošao je bez posledica samo zato što je bio iz ugledne zaječarske porodice Savića. I otac mu je bio građevinski inženjer i solunac.