Čestitka ministrima

Srbija sutra dobija novu vladu pred kojom je gomila problema od kojih bi se svako odgovoran pre uplašio nego uhvatio u koštac. Kakav je to ambis pred kojim stoji naša zemlja i s čije ivice bi je nova vlada morala vratiti na pravi put? Da bi se nekuda kretali, ipak, pre toga, moramo da utvrdimo gde se tačno nalazimo.

U zemlji u kojoj je poslednja ekonomska reforma bila kad je Bogoljub Karić obrijao brkove, grdno se varaju analitičari i dežurni savetodavci koji misle da je budžetska provalija jedina, ima i dubljih, a možda i opasnijih bezdana. Nema oblasti koja nije ruinirana, nema poklopca ispod koga ne vire utvare korupcije, nema zakona ni moralne norme koja nije bar jednom obesmišljena.

Kako su nam objasnili, izbori su raspisani zbog konsenzusa, da bi vlast dobila dozvolu naroda da sprovede teške i bolne reforme, ali njih smo, kako primeti jedan vladika, imali na pretek, da probamo sa obnovom. Ali, za nju nisu dovoljni fiskalni rezovi ili smanjenje plata činovnicima.

Može Vučić da iz sveta skupi stotinu eksperata, ali će mu sistem padati sve dok je moguće da, na primer, pre mesec dana u Pančevu na jedno direktorsko mesto „izaberu” čoveka na čiju je diplomu pečat stavljen posle raspisivanja konkursa, a gde je konkursna komisija samo statirala.

Srbiju neće sigurno promeniti politička kasta sastavljena od profesionalnih vršilaca dužnosti, stranačkih vojnika, botova kojima su lepljenje plakata i slanje komentara na sajtovima vrhunski dometi u profesionalnoj karijeri. Takve ljude u lokalnim sredinama građani prepoznaju po slabašnom integritetu, tankom obrazovanju i diskutabilnim sposobnostima.

Džaba sve strategije i reforme pravosuđa ako niko nije kriv za prodavanje diploma budućim pravnicima u Kragujevcu. Taj primer je vododelnica koja, nažalost, pokazuje da se menjaju akteri, a nakaradni sistem nastavlja po starom. Sudije, tužioci, advokati i ostali mogu i narednih 50 godina da se ovako „reformišu”.

Neki pedantni hroničari su zabeležili da smo školstvo i zdravstvo reformisali ukupno čak 60 puta, a rezultati su, uglavnom, katastrofalni. Školujemo kadrove za prošla vremena, a najbolji odlaze iz Srbije. Zdravstvo nam je teško bolesno, bolnice propadaju, para pretekne samo za plate iako dosta lekara vozi luksuzne limuzine, pacijenti su zaglavljeni na višegodišnjim listama čekanja. Nije ni čudo ako mladi medicinari uče za lekare, a sanjaju da postanu direktori bolnice uz obavezno učlanjenje u partiju.

Primera ima na pretek, ali od kuknjave i bacanja kamenja u blato u kome se valjamo, nema velike koristi. Ali to dobro znaju i ministri koji se u nedelju budu našli pred skupštinom i tekstom zakletve u rukama. Ako ne uspeju da, bar malo, promene Srbiju pre nego što ona promeni njih, onda će gospodi ministrima, a i nama s njima, svejedno biti koliko je dubok onaj ambis pred kojim stojimo.