Cenzura iz CK

Otkud odjednom toliko priča o cenzuri i autocenzuri u srpskim medijima?

Pojavile su se posle dva saopštenja, tri TV emisije i nekoliko usputnih izjava. Neke kolege su sada spremne da tvrde da se ni devedesetih, kada su glave letele, novinari nisu tako kukavički ponašali kao danas.

Nezadovoljan je i Majkl Davenport, šef Delegacije EU u Srbiji. On smatra da je „situacija u medijima jako nezadovoljavajuća” kao i da je „veoma opasno što u medijima vidimo napade na organizacije i ličnosti i to na veoma ličan i neprihvatljiv način”, te „da su primeri poređenja predstavnika civilnog društva s jedne, i kriminalaca s druge strane, jasno kršenje standarda ponašanja u medijima”. To su „neprijatni i neprihvatljivi fenomeni”, smatra Davenport, kome smeta što „podaci iz zvaničnih istraga ’cure’ u javnost”.

Priča o novinarskim slobodama, u stvari, lansirana je na dan izbora nove vlade, kada je neki partijski činovnik vladajućeg SNS „opleo” po RTS-u. Novinarska udruženja su to proglasila zastrašivanjem svih poslenika javne reči samim tim što pisac saopštenja nije našao za shodno da navede šta mu se tačno ne sviđa na RTS-u. Šta je hteo da kaže? Na koga je u stvari mislio? Voditelji i gosti su se preispitivali gde su pogrešili. Baš kao u vreme kada su se društveno-politički radnici (novinari) pitali da li su skrenuli sa linije...

Ni Majkl Davenport nije naveo na koga je tačno mislio, ali to nikom nije zasmetalo, ni novinarskim udruženjima. U TV emisijama su pogađali misli evropskog službenika, pa je jedna koleginica bila sigurna da je kritika bila upućena direktoru „Novosti”. Kao da je pristiglo saopštenje iz Centralnog komiteta, odjednom su svi počeli da ga ponavljaju i citiraju.

Dežurni tumači Davenportovih misli sećaju se devedesetih kao herojskog doba u kom su se mediji delili na državne i one druge, slobodne, koje su pomagale vlade nekih drugih država. Niko ne pita evropskog funkcionera koji bi to novinari u svetu odbili da objave „podatke koji procure iz zvaničnih istraga”. Mi koji smo odrasli čitajući između redova dobro se sećamo takvog novinarstva. Danas je sve drugačije, od takvih su novina čak i tabloidi možda bolji.

Na kraju se ispostavilo da je nastup novinara Srđana Škora na RTS-u bio povod za saopštenje SNS-a. U emisiji  „Utisak nedelje” u kojoj se pričalo o pritiscima na medije, Škoro je pokazao da bolje razume medije od bivših predsedničkih i korporativnih savetnika, iako je jedan od njih, dok je bio na vlasti, redovno komunicirao sa glavnim urednicima ali uglavnom SMS-om.

Eh da, umalo da zaboravim, niske plate, loši radni uslovi, neisplaćeni honorari najveći su neprijatelji novinara u Srbiji. Što bi rekao drug Marks, ekonomska nezavisnost je majka svih nezavisnosti, pa i one novinarske.