Srbija, turisti i more

Ne samo zbog raznih turbulencija u inostranstvu, domaći turisti su stub svake destinacije. Nemačka, koja je odnegovala manir da se uvek bar jedan kraći odmor njenog državljanina odvija na lokalnoj destinaciji, a potom na inostranoj, najbolji je primer za to. U 2012. ova zemlja je zabeležila čak 406 miliona noćenja u hotelima i kamping odmorištima. Dobar deo tog broja jesu lokalni turisti, bez kojih nemački turizam ne bi bio na ovako visokom (finansijskom) nivou.

Šta je sa Srbijom? Naša zemlja, bez mora i razvijene turističke industrije, beleži oko 1,3 miliona inostranih turista godišnje, s konstantnim rastom od 15 odsto godišnje. Imajući u vidu da 2000. godine gotovo nijedan strani turista nije došao u Srbiju, ovo je veliki napredak. Što se broja domaćih turista tiče, tu ne postoji tačna statistika, pre svega zato što se deo domaćeg turizma odvija u sivoj zoni, posebno u oblasti ruralnog turizma, u pansionima ili privatnim kućama. Ipak, uvreženo je mišljenje da naši građani najradije na putovanja idu van Srbije, a to se može jasno videti iz poslovanja ovdašnjih turističkih agencija – većina njih se bavi odlaznim turizmom.

Stiglo je leto, a sa njim i predlog premijera da se letuje u Srbiji kako bi se stimulisala lokalna potrošnja i podržala turistička privreda. Dobar predlog, jer sve susedne države to već rade, a mi kao zemlja bez mora imamo višedecenijsku tradiciju da u Srbiji ne letujemo. Zajedno sa ovim predlogom stigla je i podrška vlade (potencijalnim) lokalnim turistima kroz vaučere, gde će svako ko provede minimum pet noći u registrovanom smeštaju dobiti 5.000 dinara. Prijave su u poštama, a ovaj aranžman kreće od avgusta. Šta je problem sa ovim predlogom? Dva su očigledna: kasna najava i direktna diskriminacija ljudi koji su ranije uzeli godišnje odmore. Drugi problem je što se deo našeg turizma odvija u sivoj zoni, te oni koji ne odu u hotele i registrovane apartmane neće dobiti vaučere. Ipak, to je razumljivo, poreska politika treba da stimuliše one koji učestvuju u plaćanju poreza. A mi treba da budemo ekonomske patriote, pogotovo jer naša zemlja kao destinacija ima šta da ponudi. Međutim – more nema. A ono što naše građane skoro pa isključivo leti zanima jeste klasični „sea, sun and sand” turizam. Oni svoj odmor radije vide na plaži nego u banji. I zato treba biti realan: Srbija neće u skorije vreme postati primarna destinacija, već će biti destinacija za drugi odmor.

Ne ulazeći ni u čija primanja, jer ekonomska situacija je teška, trend svuda u svetu, pa i na Balkanu, jeste da se ide na više kratkih odmora. Ranije su ljudi odlazili na more po 10 ili 20 dana, međutim danas češće negde borave sedam dana, a potom još tri dana negde drugde. Ugostitelji u Crnog Gori, Grčkoj i u Srbiji ovo potvrđuju, govoreći kako je protok gostiju mnogo veći, dok je broj noćenja ostao relativno isti. Tu leži naša šansa – da prihvatimo Srbiju kao (drugu) destinaciju na kojoj ćemo se odmarati vikendom ili četiri, pet dana. U banji, u gradu, na planini ili na Dunavu. Jer zaista smo cenama više nego konkurentni, a imamo i šta da ponudimo, jer se poslednjih godina dosta radilo na razvoju kapaciteta i kulturnoj ponudi. Uostalom, kao što turistički poslenici za Srbiju kažu: Prijala je imperatorima, prijaće i vama.

Destination Office