Kad knez sela čita „Politiku”.

Subotica – „Politika” je dovoljno dugovečna da se s generacije na generaciju prenosi tradicija čitanja našeg lista. U takvim porodicama sećanje dopire u vreme dok je kupovanje novina i njihovo svakodnevno čitanje bila gotovo privilegija, posebno u malim mestima. 
Jednu takvu porodičnu priču u letopisu svoje familije ima i Pero Šunjka iz Mišićeva nadomak Subotice. Mišićevo je najmlađe selo u subotičkom ataru, koje su naselili vojnici Živojina Mišića, kolonisti naseljeni nakon Prvog svetskog rata pretežno iz Bosne i Hercegovine. Otuda, naravno, i ime sela.
Po starinskom običaju, oni su među sobom izabrali i svog prvog kneza sela, Božu Šunjka zvanog Čiča.
– To je moj deda stric, rođen 1885. godine u selu Sajkoviću, podno Dinare, usred Livanjskog polja. On je, kao državljanin Austrougarske monarhije mobilisan 1914. i poslat u Rusiju, tu se predao Rusima i postao dobrovoljac srpske vojske koji se preko Murmanska i Marselja vratio da se bori za oslobođenje Srbije. Kada je dobio svoje parče zemlje ovde u Bačkoj, kod njega su poslali mog oca Gojka, koji je tada još bio dete – priča porodičnu istoriju Pero Šunjka, danas predsednik Skupštine mesne zajednice. 
Prvi seoski knez ovde u ravnici odmah po dolasku upoznao je ovdašnjeg veleposednika, imućnog Lazu Bešlića, koji je bio i veliki zastupnik ideje ujedinjenja Južnih Slovena. Bešlić je svojom spremnošću da pomogne tek naseljenim dobrovoljcima ostavio snažan trag na svoje nove meštane. 
– Mislim da je upravo kontakt sa Lazom, i „Politikom” koju je on čitao bio presudan da se i Božo Šunjka, kao veliki monarhista i pristalica dinastije Karađorđević, opredeli da čita isti list. Nedugo po formiranju Mišićeva on je postao pretplatnik „Politike” i jedini čovek u selu koji je svakodnevno dobijao novine – priča njegov potomak. 
Stizanje novina nije bilo moguće bez poštara, a u knjizi istoričara Zorana Veljanovića o Mišićevu naveden je podatak da je od nastanka sela do 1941. godine poštar bio Vidak Elek, koji je na biciklu raznosio poštu. Pero Šunjka danas pomalo sumnja u to da su novine stizale baš ažurno, ali to očigledno nije bila smetnja da Arsenije, Božin sin svakog dana meštanima čita vesti iz „Politike”.
– U porodičnoj kući Bože Šunjke u Sarajevskoj ulici, u kojoj još uvek živi moja majka Smilja, u dvorištu je postojalo veliko drvo oraha. Ogromna krošnja pod kojom se sedelo. Tu je obično, kako su mi svedočili stariji stanovnici Mišićeva, u popodnevnim časovima Arsenije naglas čitao „Politiku”. Oko njega su isključivo bili muškarci, a žene su bile tek toliko da skuvaju kafu. Dok je još bilo svedoka tog doba pričali su mi da su stajali i sedeli ukrug dok bi Arsenije čitao i onda se razgovaralo o onome što su čuli – priča Pero Šunjka. 
Iz ove perspektive tek može da se nagađa o čemu su muške glave sela tada razgovarale, kakvi su bili komentari ovih gorštaka o politici i ekonomiji zemlje koju su stvorili i svojom borbom. Ali od tada „Politika” je ostala prisutna u porodici Šunjka. Naš sagovornik je kao dete prvo čitao novine četvrtkom, kada je izlazio dodatak za najmlađe, i tu prvu „Politiku” dobio je upravo od Laze Bešlića. U vremenu kada se vernost nekom mediju smatra prevaziđenim načinom informisanja, za njega su izbor napravili njegovi preci. I danas on je jedan od ukupno dvojice stalnih kupaca „Politike” u Mišićevu koje broji 377 stanovnika. 
– Kada u novinama izađe nešto što mislim da je od interesa za selo, onda javim prijateljima da kupe još negde usput – kaže naš sagovornik.