Četnici, izvinite!

Lider Demokratske stranke Bojan Pajtić čekao je nedelju dana da se izvini Slovacima nakon što ih je uvredio, nazvavši četnicima one koji su, nekada podržavali njegovu stranku da bi potom podržali naprednjake. Treba ga pohvaliti. Kod nas se ljudi plaše da priznaju grešku da se njihovo izvinjenje ne shvati kao slabost.

Aleksandar Vučić, s druge strane, ne okleva da se izvini zbog svojih, ili grešaka svojih saradnika. Generalni direktor RTB Bor Blagoje Spaskovski je uvredio sugrađanku koja se protivila lepljenju stranačkih plakata. Premijeru nije oprošteno što se izvinio. Sada od njega traže da Spaskovski prođe kao Bata Gašić.

Ali ako želimo da postanemo demokratsko i tolerantno društvo, onda moramo podsticati pravo svakoga da prizna grešku, ne da se takav čin smatra demonstracijom nesigurnosti, popustljivosti i tunjavosti.

Ako reč „izvini” treba što češće koristiti za razvoj harmonične atmosfere, naročito tokom napete predizborne kampanje, jedna druga reč zaista truje javni prostor.

Zašto treba izbaciti reč „četnik” iz upotrebe, pa i kada se upućuje istinskim pristalicama četničke ideologije? Zbog toga što je ta reč devedesetih godina korišćena kao uvreda namenjena svim Srbima, osim onih koji su se borili u Armiji BiH ili u hrvatskoj vojsci. Lepljena je kao etiketa ratnog zločinca, i tako je u susednim republikama ostalo do danas. Stvoren je lingvistički i logički paradoks. Srbin si, dakle, postojiš. Ali, ako već dišeš, mora da si istovremeno i četnik. To je stereotip koji vlada regionom. Ali kako je onda moguće da se koristi kao teška artiljerija u našim unutrašnjim debatama?

Tako je lider demokrata potegao tu reč kao uvredu za deo slovačke nacionalne manjine, samo zato što podržavaju drugu stranku. I odmah ih je proglasio za strašila sa bradom, kokardom i nožem u zubima. Moguće da bi ih, tokom kampanje, već organizovao u trojke. Slovaci, uzgred, u selu Padina, imaju školu koja još nosi ime partizanskog vođe Tita. Kako je moguće da je maršal ostao netaknut u četničkom svetu stvorenom od političara koji baštine ideologiju zaštite ljudskih prava i nacionalnih manjina?

To je posledica predrasuda da je svaki suparnik ne samo unapred sumnjiv, već je i nesumnjivi četnik. Politički ili ideološki protivnik tako postaje nešto što je samo po sebi zlo i nedopustivo, što je početkom devedesetih brendirano kao uzrok svih zala i zalepljeno Srbima na čelo, kao logo.  Zato je pojam „četnik” besmislen. Zato što čitav narod poistovećuje sa imaginarnim zlom. Takvo je poređenje samo po sebi fašizam. Nezavisno od toga šta ko od nas misli o ulozi četnika u Drugom svetskom ratu. Kao dete partizana o tome imam svoje mišljenje.