Hladni rat lakih nota

Rusija je pobedila, osvojivši najviše glasova građana Evrope, ali je kao prva završila Ukrajina. Ovo nije analiza geopolitičkog trenutka savremenog sveta, već hladnog rata lakih nota koji se vodio na pesmi Evrovizije.

Da je čitav kagebeovski tim Vladimira Putina godinama planirao ovakav ishod, verovatno ne bi mogao da ga smisli, jer je sistem glasanja pokazao sve manipulacije velike politike u koje se lako uklopio glamurozni muzički festival ujedinjene Evrope. Da bi sve bilo još apsurdnija, Evropi je volšebno pridodata i prekomorska Australija.

Glasanje žirija nacionalnih televizija pokazalo je da njima upravljaju niti hladnoratovske geopolitike. Kada se prešlo na narodno izjašnjavanje, odnosno es-em-es referendum, usledio je iznenađujući obrt koji će sigurno mnogo više zainteresovati diplomate i geostratege nego muzičke kritičare sa blajhanim frizurama.

Ako je sistem izbora i vladanja u zapadnom svetu liberalizma naštelovan tako da osim privilegovanih predstavnika prebogate odrođene elite, nikako ne sme biti izabran istinski predstavnik građana, označava li onda muzičko „da” Nemaca, Ukrajinaca, Estonaca ili Letonaca za rusku pesmu i neke druge promene na muzičkoj i političkoj mapi sveta?

Naravno da će neko reći da je ruska pesma Sergeja Lazareva bila izraziti favorit na kladionicama, što znači da je to zaista i bila najbolja pesma, jer kod kladioničara nema ni političkih, ni bilo kakvih drugih računica, osim iskrene ljubavi za ekstraprofitom. Ruski tim se pripremao za pobedu stvarajući istinski spektakl. Lazarev je ne samo pevao, već je i promovisao putinovski mačizam, izvodeći opasne pokrete na bini, obasjan čudesnim svetlosnim efektima.

I ukrajinski tim se pripremao za pobedu, ali je balada Džemale sadržala eksplicitnu političku poruku, što se kosi sa osnovnim pravilima Evrovizije. Ali, kao što Kosovo primaju u Uefu i Fifu van statuta ovih organizacija, tako je i pesma o deportaciji Tatara sa Krima postala omiljena melodija televizijskih žirija, koji su očigledno pevušili šlagere po notama svojih vlada. Ili možda stranih ambasada?

I Javni servis evropske Srbije odsvirao je svoju solo deonicu i svih 12 poena dao Ukrajini, a svega jedan bod Rusiji. Gledaoci iz Srbije su, pak, najviše poena dali Rusiji. Za uzvrat, nijedan poen nismo dobili ni od ruskih, ni od ukrajinskih glasača.

Čitajući političko-melodijske note, oni koji tvrde da Rusi više vole Bugare od Srba, ostaće razočarani, jer ni Bugari nisu dobili nijedan glas iz kremaljskog studija. Ljubav bugarskih građana je ipak pogolema, pa su i oni poput nas Rusiji dali svih 12 bodova.

Zato je jedini koji može biti savršeno zadovoljan čitavim spektaklom – Vladimir Putin. Dogodio mu se narod. I to evropski. A Ukrajini su se dogodili eksperti. Muzički?