Po dudu se Banat poznaje

Vračev Gaj – Banaćani mnogo duguju dudu. Sadili su ga pored trošnih kuća, da bi ih zaštitio, upijajući vlagu iz tla. Njegovim slatkim belim, murgastim i crnim plodovima hranili su svinje, guske i ostalu živinu. Dudinje su Banaćani i sami rado kusali, kao poseban desert, a one najslađe plodove koristili su za – rakiju dudinjaru. Kažu da je „obarala s nogu, bistrila um i jačala karakter”. Bila je pitkija ako je čuvana u dudovom buretu, koje joj je davalo boju ulja.

Sve do šezdesetih godina prošlog veka, mesnatim zelenim dudovim lišćem hranjena je – svilena buba. Kasnijom prodajom „svetlećih čaura”, iz kojih su u svilarama izvlačene i predene niti, od kojih su za dvorske i ostale dame najfinije haljine šivene, mnoge familije su obezbeđivale pristojnu zaradu.

Stoletni dudoredi na većini lokalnih i regionalnih puteva u Banatu, i briga o njima, svedoče o kultu duda u ovom kraju. Svakog proleća Banaćani ih friziraju. Čak se i stabla, starija i od najstarijih domaćina, obnavljaju i održavaju u životu.

Dudovi zimi štite puteve od snežnih nanosa, a tokom godine oranice i useve od jake košave.