Nek se preliva

Još u prošlom veku glasno je upozoravano da će ovaj, dvadeset prvi, u koji smo tek zakoračili, pored ostalog, obeležiti i ratovi za pijaću vodu. Na Balkanu, pa i Srbiji, gde još ima podosta kvalitetne „česmovače”, takvim pričama i prognozama su se smejali. Skloni su jedino da veruju u sukobe oko prevlasti nad izvorima nafte, procenjujući da voda i „vatra” jedna drugu zaobilaze u širokom krugu.

Ali, ne lezi vraže. Pored afričke ploče, Dalekog istoka i centralne Evrope, prve čarke počele su i u „srpskoj dolini vode”, nad „bokalom” životne tečnosti čije je filtriranje podno lelićkog karsta i planine Rudnika počelo pre više od 20.000 godina. O ovom srpskom blagu među prvima je govorio profesor Jovan Cvijić, a potom njegovi sledbenici, Jovan Žujović, Nikola Mihajlović, Jovan Perić, Mihajlo Simić i brojni drugi. Čuvajte podzemne izvore kao zenicu oka, poručili su.

A kada je flaširana voda „pokucala” na naša vrata, za izuzetno kratko vreme na prostoru Kolubare i brda sagrađene su četiri fabrike za flaširanje pijaće vode dok je za petu nedavno postavljen kamen-temeljac. Reč fabrika je uslovna, jer se vode bez dodatnih tehnoloških predradnji direktno sipaju u flaše. To nedvosmisleno govori o njenom visokom kvalitetu i čistoći.

S prosečnim pojedinačnim kapacitetom od preko 10 miliona litara godišnje, istraživači tržišta i ekonomski stručnjaci govorili su da će većina njih skončati kao promašene investicije. Savetovali su da bi bilo najbolje „konzervirati” ih i sačekati bolja vremena. Na tako nešto malo ko se obazirao, a pre svih, biznismen Vojin Đorđević, koji je posle gubitka vlasništva nad prvom fabrikom „Voda voda” nedavno uz njenu samu ogradu počeo kaptiranje „Izvora 593”, vrednog 11 miliona evra.

Prigodnoj svečanosti u banji Vrujci kod Mionice, pored brojnih zvanica i gostiju, prisustvovali su poslovni ljudi iz Singapura, Japana, Tajvana i Južne Koreje, na čija tržišta treba da bude plasirana najveća količina vode iz ove fabrike. Svečarsku i opuštenu atmosferu u jednom trenutku narušilo je iznenadno formiranje koridora od momaka iz obezbeđenja novog vlasnika prve fabrike „Voda voda” Vlade Divca, koji je na taj način dao do znanja da štiti svoj posed od bivšeg ortaka Đorđevića sa kojim je u sudskom sporu.

Ako se malo bolje razmisli, ove čarke i „prskanje” s vodom nisu rđav znak. One će, verujemo, uozbiljiti i podići nivo opšte svesti o značaju jednog takvog resursa kao što je pijaća voda. Opravdaće zalaganje grupe valjevskih hidrogeologa da se građani referendumom izjasne o budućnosti akumulacije Rovni, za koju tvrde da preti zagađenjem podzemnih izvora u ovom kraju. Pravilno će biti valorizovano priznanje vlasniku „Vujić vode” koja je prva u zemlji dobila takozvani Halal sertifikat za plasman na tržišta muslimanskih zemalja.

Bez obzira na sve – srpska dolina vode je java i stvarnost. Ogromno bogatstvo. Varnice i čarke ponekad su dobre, jer podstiču, bude i pokreću. Dobro je kad se preliva i kada ima šta. Pri tome uvek treba imati na umu da je čovek ovladao prirodom pre nego što je naučio da vlada sobom!