Kad se Springstin bori sa demonima

Dok se Brus Springstin sprema da se, prvi put posle 50 godina karijere, ogoli na sceni brodvejskog teatra „Volter Ker”, gde će mu „društvo”, uz publiku, praviti samo gitara i autobiografija „Born to Run”, upravo ova knjiga je, u izdanju „Lagune”, od nedavno dostupna srpskoj čitalačkoj publici. Uoči početka serijala intimnih nastupa na Brodveju, koji će trajati od 3. oktobra do 3. februara naredne godine, u Beogradu je održana promocija Springstinove knjige, koju je pisao sedam godina. Muzičar Dejan Cukić, koji je preveo knjigu sa engleskog, ocenio je da je u pitanju veoma uzbudljivo delo, čak i za one koji nisu ljubitelji „lika i dela” Brusa Springstina:

– On je simbol Amerike, i kroz knjigu upoznajemo, ne samo njega, već i SAD kakvu ne poznajemo. Springstina znamo sa scene, kao čoveka opsednutog kontrolom, ali ovde ga upoznajemo kao krhku ličnost, koja se bori sa velikim demonima, naročito depresijom. U knjizi piše i o prvim nastupima sa bendom „Stil mil” u San Francisku, na koje su krenuli kolima, jer nisu imali novca za autobuske karte, niti za motele, i smenjivali su se za volanom automobila, a zapanjujuća je Springstinova rečenica da „1970. godine nije poznavao nijednu osobu koja se vozila avionom”. Piše i o sestri koja je sa 17 godina zatrudnela i radila u samoposluzi. Dakle, to je Amerika koju čak nemamo prilike da vidimo ni u filmovima– smatra Cukić, dodajući da je čitav Sprinstinov život pokušaj bekstva - od kuće, ekonomskih nedaća, religije:
– Međutim, knjiga, zapravo, oslikava nemogućnost bekstva!

I Hrvoje Horvat, hrvatski muzički kritičar, koji je dvadesetak puta gledao Springstina uživo, misli da autobiografija otkriva muzičarevu kompleksnu životnu priču:

– Sve knjige koje su do sada napisane o Springstinu, padaju u vodu kada se pročita ova autobiografija, jer otkriva masu detalja koje niko nije znao. Hrabro je otvorio srce, i pisao o prvoj supruzi, bolnom razvodu, drugoj ženi...

Novinar Zoran Panović, koji je šest puta gledao Springstinove koncerte, smatra da je američka rok ikona bitna, ne samo za muziku, već i novinarstvo:

– Posle albuma „Born to Run” 1975. godine Springstin je postao prvi muzičar koji se u istoj nedelji pojavio na naslovnim stranama „Tajma” i „Njuzvika”, istakao je Panović, koji je, čitajući muzičarevu autobiografiju, bio šokiran otkrivanjem intime:

– Gledao sam ga dva puta tokom turneje „Wrecking Ball”, u jeku bitke sa depresijom. Ali, na tim koncertima nije izgledao nimalo depresivan, naprotiv. Očigledno je da su ti maratonski koncerti bili neka vrsta uspešne borbe sa depresijom, rekao je Panović, naglašavajući njegovu moć na sceni. I za Cukića je svaki Springstinov koncert „posebna vrsta senzacije”, kao i za Horvata, koji smatra da svi oni koji su ga gledali od 2007.  mogu da kažu da su muzičara videli u najboljem izdanju:

– To se ne može reći za „Stonse”, koje sam gledao pre desetak dana u Minhenu. Za razliku od drugih bendova, koji koncerte na turnejama izvode kao na traci, on za tri večeri odsvira oko 90 različitih pesama, pri tom uz vrhunsku produkciju i šou. Springstin svira po četiri sata, i posle njegovog koncerta imaš potrebu da uradiš nešto za sebe...

Plač na koncertu

Muzički kritičar Petar Peca Popović, koji je u vreme izlaska čuvenog Springstinovog albuma „Born in the USA” 1984. godine bio urednik magazina „Rok”, svedoči u dokumentarcu „Springsteen and I” da je, kada je čuo tu ploču, rešio da Brusa stavi na naslovnu stranu muzičkog časopisa:

– Tako ga je naš magazin „Rok” imao šest godina pre čuvenog američkog časopisa „Rolingstoun”, pričao je Popović, priznavši da je decenijama čekao da Springstin dođe u Beograd.   

– Kada sam shvatio da to nikako da se desi, otišao sam u Trst 2012. godine, i dok je ceo stadion pevao, supruga i ja smo plakali – dodao je.