Ponedeljak, 30.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Ovde nema solidarnosti i empatije

Moraću da napravim jednu od najznačajnijih odluka u svom životu. Ako odlučim da se vratim kući dobiću posao u svojoj struci, a ako odlučim da ostanem još neko vreme u dalekoj Australiji, otvoriće se pitanje da li sam pogrešio ili će žal za domovinom na kraju prevagnuti.
(Фото П-Ђ)

Ova godina u Australiji bila je u znaku skidanja maski i otvaranja granica. Studenti iz celog sveta počeli su lagano da se „dovlače” u zemlju kengura. Zbog zatvorenih granica i restriktivnih mera, Australija se suočila sa manjkom radne snage što je nama studentima dobro došlo. Sada imamo pravo da radimo neograničeno dok smo pre korone bili ograničeni na 20 sati nedeljno.

Ljudi poput mene koji dolaze iz manje razvijenih delova sveta, na žalost više su okrenuti ka poslu i novcu nego samom studiranju. Studentski život u Australiji za nekoga ko „bane” sa oskudnim znanjem engleskog jezika ponekad je zabavan, ponekad stresan, ali uvek zanimljiv.

Vreme u Kvinslendu tačnije Brizbejnu, ako zanemarimo tri vrela meseca, u ostatku godine skoro je pa savršeno. Temperatura u proleće i na jesen ne prelazi 30 stepeni, a zima je umerena, niske temperature noću spuštaju se do pet stepeni. Brizbejn je pravo mesto za svakoga ko voli toplu klimu.

S obzirom da mi je engleski bio na niskom nivou odmah po dolasku u Australiju spojio sam se sa našim ljudima kako bih lakše došao do posla. Kao građevinski inženjer tražio sam posao u struci jer sam imao ideju da naučim građevinske termine i istražim njihove načine gradnje.

(Foto P-Đ.)

Krenuo sam da radim sa našim ljudima ali sam ubrzo shvatio da su tačne priče  koje sam čuo pre nego što sam ovde došao, da se baš njih treba kloniti. Prvo nikad nećeš početi da govoriš jezikom zbog koga si došao a drugo kad nemaš veliki izbor poslova, naši to namirišu i odmah počnu da te potcenjuju i ne plaćaju dovoljno. Zbog njihovog bezobrazluka, nekoliko puta sam napuštao poslove i doživeo prvo veliko razočarenje „našim” ljudima u Australiji.

Samostalno sam pronašao posao u magacinu građevinskih materijala. Tu sam morao da više komuniciram sa Australijancima, pa mi je i usavršavanje jezika sve bolje išlo.

Počeo sam da pobeđujem strah od nepoznatog i polako samostalno počeo da upoznajem grad i okolinu u kojoj živim. Vremenom moj engleski je ozbiljno napredovao, i upoznavao sam neke nove ljude, uglavnom „Ozije”, kako Australijanci nazivaju sami sebe.

(Foto P-Đ.)

Ljudi koje sam upoznao uglavnom su nižih socijalnih slojeva i žive životom od danas do sutra. Bio sam iznenađen njihovim oskudnim obrazovanjem, čak ni tablicu množenja ne znaju, a kamoli neke druge, osnovne stvari.

Tela su im „ukrašena” mnogobrojnim tetovažama i pirsinzima, pa mi je trebalo dosta vremena da počnem da ne primećujem „ukrase” već ljude. „Oziji” imaju potpuno drugačiji pogled na svet i veoma je teško ostvariti bilo kakvu dublju konekciju sa njima. Slobodno mogu reći da je solidarnost i empatija kod Australijanaca jednaka nuli.

Posle nekoliko meseci, zbog zime i manjka posla u magacinu, morao sam da potražim novi posao. Dobio sam novi posao, opet u magacinu. Ovoga puta sarađivao sam sa velikim brojem Latinoamerikanaca.

(Foto P-Đ)

Slični su nama, dolaze sa istom nadom, istim snovima i istim željama u Australiju. Vole druženje, žurke, imaju dobru hranu, vole fudbal i pravi su hedonisti.

Neki su došli sa planom da se nikad ne vrate u domovinu, a neki da zarade nešto novca i da se vrate kući. Družeći se sa njima shvatio sam da su kolumbijska i brazilska zajednica u Australiji dosta jake.

(Foto P-Đ.)

S obzirom da mi ostaje manje od tri meseca do završetka školovanja, moraću da napravim jednu od najznačajnijih odluka u svom životu. Ukoliko odlučim da se vratim kući, znam da ću pronaći posao u svojoj struci, jer je naša zemlja u deficitu sa radnom snagom mog profila.

Ako odlučim da ostanem još neko vreme u dalekoj Australiji, otvoriće se pitanje da li će žal za domovinom na kraju ipak prevagnuti. Dilema u glavi postoji i videću na koju ću stranu nagnuti.

 

Predrag Đelevski

 

 

Pišite nam Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?A naša adresa je  [email protected]Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.Vaša Politika  

 

Komentari23
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Deus
Gradjevinski inzenjer radi u magacinu i druzi se tamo sa nekim polusvetom ima dilemu da li da se vrati kuci? Dodji ti kuci sine ako si stvarno gradjevinski inzenjer i tamo se zlopatis, nije inostranstvo za tebe.
Mile
Pozdrav autoru iz Skandinavije. Budi tamo gde ti je zivot laksi.
Dragan Pik-lon
Svaka ptica prirodno(i treba tako)stremi svom jatu.To je izuzetno vazno ako je ptica mlada.
80godina
u autobusu SVI gledaju u telefone,
Bojan
Družim se sa našima i strancima na svim naseljenim kontinentima evo ovih poslednjih 15 godina. Uvek sam u pokretu. I mislim da mi je ta "kretnja" mnogo otvorila um. Jednostavno, ako si ono što jesi, i ako radiš ono što te čini srećnim, solidarnost i empatija drugih ti jednostavno nisu ni potrebni. Sve ostalo o čemu sanjaš doćiće samo po sebi. Patriotizam i inat ima svako na svetu, i treba ih zaboraviti kao instrumente pripadnosti, jer ako pripadaš sebi, onda pripadaš i celom svetu.
Dragan Pik-lon
Dilema?Zamislite situaciju-udjete u voz,autobus,kafic......svi oko vas govore vasim maternjim Jezikom.Uz to imate i dobar posao.Sreci nece biti tesko da vas pronadje.
Zoran
A zamisli radis svoj posao, svi te cene, niko oko tebe ne razume sta pricas u autobusu, samoposluzi,...:) SLOBODA. Onda dodjes u Srbiju i moras da pazis sta pricas jer svi razumeju. :)

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.