Oštrica srpskih kritičara danas je – otupela

„Tragovi pozorišne besmrtnosti” naziv je knjige Ane Tasić koja je upravo ugledala svetlost dana, a u kojoj su sabrane pozorišne kritike objavljene u dnevnom listu „Politika”, od 2005. do 2021. godine: hronološki izbor iz kritika predstava koje su nastale prema domaćim dramskim tekstovima, klasičnim, kao i savremenim. Delo je proteklih dana objavilo novosadsko Sterijino pozorje u ediciji „Dramaturški spisi”.

Ova knjiga može da posluži kao kritički pregled produkcije srpske drame, kao i dokument o našem dramskom stvaralaštvu, jer su uglavnom uključene sve značajnije produkcije iz ovog perioda.

– Jedan od ciljeva knjige je svakako i podrška ugroženoj poziciji pozorišne kritike i kritičkog mišljenja. Kritika u domaćim medijima postoji, u dnevnim novinama: „Politika”, „Novosti”, „Danas”, nedeljnicima „Vreme”, NIN, kao i u stručnim pozorišnim časopisima „Teatron”, „Scena”. Zatim u elektronskim medijima (RTS), ali i u sferi interneta: „Nova”, „Hoću u pozorište”. Ipak, prostor za kritiku nije zadovoljavajući, kritičari se, uopšteno posmatrano, slabo plaćaju, i svakako ne bi mogli da žive od svog kritičkog rada. Pored toga, stiče se utisak da je oštrica srpskih kritičara otupela u poslednje vreme, generalno govoreći, čast izuzecima – primećuje Ana Tasić i dodaje:

– Ređe se može pronaći „negativna” kritika, kritičari češće izbegavaju da eksplicitno napišu da je predstava, ili njeni pojedini aspekti, slaba, što je upadljiv problem. Kritika ne bi trebalo da bude samo analiza uspelih ili vrednih strana predstave, što podrazumeva prećutkivanje njenih nedostataka, a to je u poslednje vreme češći slučaj. Za to u određenoj meri ima opravdanja, imajući u vidu okolnosti pandemije i nesporne, opipljivo otežane produkcije, koja neminovno nameće veću blagost u procenjivanju estetskih vrednosti dela. Ipak, i u takvim okolnostima, uvek postoji način da se suptilno iskaže i „negativno” mišljenje.

Kritika i kritičko mišljenje su potrebni, tvrdi Ana Tasić, navodeći da je kritika neizbežan saputnik pozorišta.

– U poplavi nepromišljenih, nekritičkih pi-ar tekstova o umetničkoj produkciji, koji danas definišu medijski prostor, kritika je neophodan dokument o stvarnim vrednostima produkcije. Ona daje stručnu analizu značenja predstave, njenog konteksta, kao i razlika između okolnosti nastajanja teksta i predstave, i kao takva je opipljiv putokaz ka istinitom tumačenju i razumevanju pozorišnog dela – dodaje pozorišna kritičarka našeg lista.

Umetnici i producenti često ne trpe kritičare, nipodaštavaju ih i proglašavaju nebitnim. Poznata je teza da je samo mrtav kritičar dobar kritičar. O tome lucidno raspravlja hrvatska pozorišna kritičarka i teatrološkinja Sanja Nikčević u knjizi „Pozorišna kritika ili neizbežni saputnik”, podseća Ana Tasić.

– Autori i producenti često ne vole kritičara ni ako je oštar, ni ako je blag, ni kada piše o predstavi, a još više onda kada ne piše, tada komentarišu u smislu: „Ko i šta daju njemu za pravo da smatra da o njihovoj predstavi ne vredi pisati…” Oni ne žele da prihvate kritičko mišljenje, niti relevantnost kritičara, braneći takav stav često neosnovanim argumentima. Tvrde da su kritičari maliciozni, neobrazovani, nebitni, frustrirani neuspesima u osnovnim poljima njihovih profesija, ali i privatnih života, te da su na polju kritike konačno pronašli zadovoljenje. S druge strane, publika koja zaista ide u pozorište, koja ga suštinski voli, čita kritike, jer su one zapravo jedini validan trag o vrednostima dela. Gledaocima je potrebna preporuka, potrebno im je da provere mišljenje o predstavi sa osobom koja ima više iskustva od njih u gledanju, tumačenju i procenjivanju pozorišta – konstatuje Ana Tasić.