Duži rokovi za otplatu kredita

Za kreditnu ponudu banaka može se reći da je skupa, s visokim kamatama, ali ne i da je uniformna ili jednolična. Štaviše, zajmovi koje nude sve su „posebniji”, odnosno prilagođeni klijentu, što svedoči o konkurenciji i prilagođavanju potrebama kupaca njihovog novca. I one same u reklamama navode: „Nudimo više vrsta kredita kako biste izabrali najbolju opciju.”

Kada je reč o keš kreditima, posebna pravila važe za one koji su u radnom odnosu na neodređeno vreme i za one koji rade na određeno. Prvi mogu da dobiju kredit na maksimalni rok koji je propisala Narodna banka na 71 mesec, a ovi drugi kojima poslodavac produžava ugovor na tri, šest meseci ili godinu mogu da dobiju gotovinski kredit na rok otplate od najviše tri godine. Neki od njih koji na ovaj način rade godinama, pa i decenijama, verovatno bi rekli da je to diskriminacija, međutim, nema sumnje da su i oni sada u boljem kreditnom položaju nego pre 15 ili 20 godina, kada im banke uopšte nisu odobravale zajmove.

Banke drugačije tretiraju one koji su njihovi stalni klijenti, što znači da primaju zaradu preko njih, i one koji to nisu, ali im ipak omogućavaju da se kod njih zaduže. Različit „tretman” se ogleda u visini kamate koje moraju da plate i jedni i drugi. Prvi, podrazumeva se, plaćaju manju cenu pozajmljenog novca jer je banci poznato kakvi su dužnici. Konkretno, prvi mogu da dobiju, na primer, kod jedne od najvećih banaka fiksnu kamatu od nominalnih 16 odsto, dok ovi drugi moraju da plate tri odsto više, ukupno nominalnih 19 odsto. S pratećim troškovima kreditnog biroa, menice, naknade za puštanje kredita to je i više.

Specifičnost novog odnosa banka prema klijentima je i to što im nude mogućnost da, tokom jedne kalendarske godine, jednom odlože plaćanje mesečne rate, a ukupno do pet puta tokom perioda otplate.

Takođe, više ne važi ista kamata za ceo period otplate kredita. Oni kojima treba manji iznos, koji mogu da vrate u kraćem vremenskom roku, zadužiće se po značajno nižoj ceni. Prema aktuelnoj ponudi banaka vidi se da se je na period otplate od dve godine kamata, na primer, 11,5 odsto. Prosečna kamata za keš zajmove je prema podacima Narodne banke trenutno 12,5 odsto.

Ko već ima svoj novac na štednji, a želi da ga sačuva, može da uzme kredit na bazi depozita i da dobije nižu kamatu.

Banke se slično ponašaju i kod stambenih zajmova i u ovom slučaju „kombinuju” kamatnu stopu. Klijentima, na primer, nude da na početku otplate kredita, u periodu od tri ili šest godina imaju fiksnu kamatu i fiksnu ratu, a da posle pređu na promenljivu. Ovakva ponuda u skladu je s trenutnim ekonomskim prilikama ne samo kod nas već i u svetu.

Kamate su trenutno visoke, očekuje se da padnu pa što bi klijent otplaćivao dugoročni zajam na 30 godina po prvobitnoj visokoj kamati kad već sada zna da može da pređe na nižu. Takva ponuda konkretno glasi – u početku plaćaš fiksnu kamatu od pet odsto, a posle zbir bankarske marže od 2,75 odsto, plus šestomesečni euribor. Zbog visokog euribora takav bi zajam s promenljivom kamatom danas koštao 6,5 odsto, ali bi u dogledno vreme bio jeftiniji od sadašnje fiksne kamate od pet odsto.

Posebna kategorija za banke su penzioneri, odnosno krediti prilagođeni njihovoj specifičnosti, a to su godine života. Sve više njih im nudi mogućnost da kredit otplate do 80. godine života.

Sve ove ponude omogućile su bankama konstantan rast plasmana. Obim novoodobrenih kredita stanovništvu tokom prvog kvartala iznosio je 157,8 milijardi dinara i bio je za 31,5 odsto viši nego u istom periodu 2023. Tome su doprineli pre svega gotovinski krediti, na koje se odnosilo skoro 70 odsto novih kredita stanovništvu.