Depresija nije samo osećaj tuge

Depresija je jedan od najvećih zdravstvenih problema budući da se radi o najčešćem mentalnom poremećaju u opštoj populaciji. Procene pokazuju da u Srbiji više od 250.000 ljudi živi sa depresijom, ali stvarni broj onih koji se bore s njom, a da to ni sami ne znaju, verovatno je i veći. Iako je i dalje često prati stigma, depresija se može uspešno lečiti, uz stručnu podršku, terapiju i razumevanje okoline. Zato je važno na vreme prepoznati simptome i potražiti stručnu pomoć, jer razgovor može biti prvi korak ka izlečenju.

U težim slučajevima, kod 10 do 15 odsto obolelih, može imati i tragičan ishod. Ne bira vreme, godine ni okolnosti, može pogoditi svakoga, bez obzira na to koliko uspešno, snažno ili stabilno osoba deluje spolja. Najčešći simptomi su gubitak energije, povlačenje iz društva, smanjen interes za stvari koje su nekada donosile zadovoljstvo. Upravo tada, podrška porodice i prijatelja ima presudnu ulogu, oni mogu prepoznati promene i ohrabriti osobu da potraži stručnu pomoć.

Sa ciljem da se smanji stigma, pruži podrška obolelima i ohrabre ljudi da na vreme potraže pomoć, Udruženje psihijatara Srbije pokrenulo je kampanju „Pomoć je tu, odmah pored tebe – zajedno u borbi protiv depresije”. Kampanja ima za cilj da ukaže da je ova bolest izlečiva, uz adekvatnu terapiju i podršku. Kampanja se sprovodi uz podršku udruženja „Herc” i „Videa”, koja okupljaju osobe sa problemima mentalnog zdravlja.

– Depresija kao psihijatrijski poremećaj predstavlja sindrom, kod kojeg je depresivno raspoloženje jedan od simptoma. Depresija nije samo osećaj tuge. Ona podrazumeva simptome kao što su gubitak osećanja zadovoljstva, loše raspoloženje, promene u razmišljanju, motivaciji, snu i apetitu, te otežano svakodnevno funkcionisanje. Može pogoditi svakoga, bez obzira na dob, pol ili društveni status. Rizik se povećava kod ljudi koji boluju od bolesti zavisnosti, kod ljudi koji su pretrpeli velike životne gubitke ili preživeli teške stresne događaje. Žene češće obolevaju od depresije nego muškarci, a posebno su ugrožene starije osobe koje žive same – ističe prof. dr Čedo Miljević, predsednik Udruženja psihijatara Srbije.

Depresija može izazvati poteškoće u svim aspektima života, u porodici, školi, na poslu i u društvenim odnosima. Prema istraživanju sprovedenom u četiri evropske zemlje, na uzorku od više od 5.000 ispitanika, pokazano je da depresija ima veći uticaj na zdravstveni status, funkcionisanje i kvalitet života nego artritis, maligne bolesti ili kardiološka oboljenja.

– Depresiju treba prepoznati na vreme i što pre započeti lečenje. Postoji nekoliko vidova lečenja depresije. Najčešće se primenjuju oralni antidepresivi, ali je dobro kombinovati ih sa psihoterapijom. Kod lakših oblika depresije, ponekad je dovoljna samo psihoterapija. Koji vid terapije će biti primenjen odlučuje psihijatar posle razgovora i dogovora sa pacijentom. Oralni antidepresivi imaju različite mehanizme dejstva i efikasni su kod većine pacijenata sa simptomima depresije – objašnjava asistent dr Maja Pantović Stefanović, iz Udruženja psihijatara Srbije.

Prema podacima iz jednog istraživanja, samo oko 35 odsto obolelih od depresije dobija neki oblik terapije, što ne znači uvek adekvatnu terapiju budući da se i globalno i kod nas dešava da se depresija leči benzodijazepinima. Važno je razumeti da pravilno lečenje obuhvata kombinovanje adekvatne farmakoterapije (kao što su antidepresivi) i psihoterapije.

Kod oko 15 odsto pacijenata nema poboljšanja nakon primene dva ili više različitih oralnih antidepresiva, pa je potrebno primeniti inovativnu terapiju koja daje dobre rezultate i za koju se nadamo da će nam uskoro biti dostupna o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, poručuju iz Udruženja psihijatara Srbije.

– Porodica, prijatelji i zajednica imaju ključnu ulogu u motivisanju osoba sa depresijom da potraže stručnu pomoć i pridržavaju se preporuka psihijatra, psihologa ili psihoterapeuta – naglašava Larisa Despotović, predsednica Udruženja „Herc”.

Angažovanje institucija i zajednice može smanjiti stigmu i omogućiti ljudima da na vreme dobiju neophodnu pomoć.

– Svaka priča, svaki iskreni razgovor može biti podsticaj da osoba potraži stručnu pomoć i krene ka oporavku – rekla je Marina Marković, predsednica Udruženja „Videa”.