Аутор: Љубодраг Стојадиновић

Ни­је би­ло пре­те­ра­но бур­но у срп­ском пар­ла­мен­ту. Та­мо опо­зи­ци­је не­ма, или је све­де­на на тро­ји­цу Дон Ки­хо­та: Зо­ра­на Жив­ко­ви­ћа, Вла­ди­ми­ра Па­ви­ће­ви­ћа и Бор­ка Сте­фа­но­ви­ћа. Њи­хо­ви ар­гу­мен­ти, пра­во на ре­пли­ку, све­јед­но, оби­ја­ли су се о пре­те­ра­но агре­сив­ну ве­ћи­ну, ко­ја је сво­ју бал­кан­ску вер­зи­ју бољ­ше­ви­зма упор­но ис­те­ри­ва­ла до...

Свим си­ла­ма Уефа се на­вод­но тру­ди да одво­ји по­ли­ти­ку од фуд­ба­ла. Али то ни­је мо­гу­ће, јер су и ње­ни чел­ни­ци, ина­че кон­зер­ва­тив­ни хе­до­ни­сти, до гу­ше упле­те­ни у ње­не нај­не­при­стој­ни­је об­ли­ке.  Та­ко је та за­но­сна игра већ де­це­ни­ја­ма де­те сва­чи­је и сва­ко­ја­ке по­ли­ти­ке, по­ли­гон за при­ми­тив­не на­го­не и стра­сти, аре­на за об­ра­чу­не...

Пре­ми­јер срп­ске вла­де има све ви­ше по­сла. Ра­зна чу­да се до­га­ђа­ју у Ср­би­ји, а њих увек об­ја­шња­ва са­мо је­дан чо­век. У та­квој рас­по­де­ли по­сла мно­ге ства­ри, од­лу­ке, на­ја­ве и ве­се­ле про­јек­ци­је оста­ју не­ја­сне, уз све ве­ће на­сла­ге оправ­да­не стреп­ње.  Де­фи­ле „раз­ли­чи­тих” остао је у де­бе­лој сен­ци ја­ког по­ли­циј­ског фрон­та, ви­јо­ри­ли су се...

Свакога дана и у свакој пригоди, премијер је пред нама. Жели да нам објасни своју политичку позицију и муке са којима се суочава. Његова хиперактивност се може разумети као однос према тегобном и деликатном послу првог министра српске владе. Али, то је и доказивање високих компетенција за све што се догађа: од претећег финансијског колапса државе, преко опасне украјинске кризе, па све до Жерара...

Није лако држави коју спасавају пензионери. Већ месецима се лицитира каква ће то бити сеча и каква уштеда после ње. Ваљало би да буде обрнуто: да млада политичка елита води бригу о онима који постепено залазе. Даће бог, остареће и ови, брже него што се надају. Држава се намерила да скрати стечена права како не би отишла у банкрот. Неће дирати у милионске пореске дугове богаташа из сиве зоне....

Чекају нас тешки дани, са много одрицања. Реформе ће бити болне, погодиће све способне да осете бол. Тако нас власт, углавном кроз изјаве премијера, припрема за оно што долази. Али, шта нам то долази? То нежељено што ишчекујемо већ деценијама, а мора да се догоди како би нам било боље, овде напросто није могуће дефинисати. Из неколико разлога који су део нашег живота, који је и без нових...

Шта се то до­га­ђа са срп­ском по­ли­ци­јом? Истим сред­стви­ма про­ве­ра­ва се искре­ност не­сум­њи­вог кри­јум­ча­ра опи­ја­ти­ма и сум­њи­вог по­ли­циј­ског ге­не­ра­ла. За­ни­мљи­во, обо­ји­ца су на де­тек­то­ру ла­жи про­шли без зно­је­ња, ти­ко­ва и не­кон­тро­ли­са­них фи­зи­о­ло­шких ре­ак­ци­ја. Ма­ши­на ка­зу­је да, го­во­ре­ћи раз­ли­чи­то о ис­тој ства­ри, ни­ко ни­је ла­гао, ма­да...

Свој нај­чу­ве­ни­ји ро­ман „Уби­ство у Ори­јент екс­пре­су” Ага­та Кри­сти је по­све­ти­ла во­зо­ви­ма. И та­да и ка­сни­је, у же­ле­знич­ким ку­пе­и­ма се до­га­ђа­ло све оно што се де­ша­ва љу­ди­ма: ро­ман­тич­на уз­бу­ђе­ња, згод­ни и не­згод­ни са­пут­ни­ци, не­по­треб­ни, но за­ни­мљи­ви раз­го­во­ри. Па и зло­чи­ни, ко­је је го­спо­ђа Кри­сти уме­ла са­вр­ше­но да за­пле­те и рас­пли­ће...