Аутор: Славиша Орловић

Ванредни парламентарни избори у Србији били су право страначко чистилиште и губилиште. Три парламентарне странке нису прешле цензус (ДСС, УРС и ЛДП), у парламент су ушле само три мањинске и четири листе релевантних партија. Србија је добила доминантну странку – СНС и партијски систем са доминантном странком. Такав партијски систем имали смо десет година са СПС-ом (од 1990. до 2000),а у Црној...

У партијском систему Србије старе линије друштвених подела нису више тако снажне, а нове још нису јасно искристалисане. Све до претходних парламентарних избора 2012. важну улогу играли су друштвени расцепи: грађанско-национално, традиционализам-модернизам, Европа–Косово. Данас, бар формално, већина партија јесте за ЕУ. Двери су против, ДСС је евроскептичан, док су једино СРС (Наши и Образ) за...

За демократију су важна следећа питања. Ко је изабран,а ко влада? Да ли бирачи гласају за оне који владају? Да ли бирамо и политике или само политичаре? Да ли се политика спроводи у складу са исказаним жељама грађана на изборима и обећањима политичара? Мањкавости демократије чине демократски дефицит који изазива и демократске и недемократске реакције. Данас, више него икада раније, постављају...

Ово је прва влада у историји чији је министар изјавио да у њој седи „издајник државе”. Опет о „домаћим издајницима и страним плаћеницима”? Након такве оптужбе нико од надлежних није се огласио, али имали смо најаву „обрачуна код ОК Корала”. Саветник председника Србије најавио је „аферу столећа” и српског Санадера; премијер и директор полиције најавили су хапшење, можда највеће после „Сабље”;...

Готово сваке године, случајно или не баш пред зиму, актуелизује се однос Русије и Србије (енeргетски споразум, „Јужни ток” и испорука гаса Србији). Ових дана реакција врха Русије и (про)руске стране у Србији била је муњевита. Председник Николић напрасно је позван у „незваничну” посету Русији. Иако посета није била државничка, председник је из Русије прозвао владу и поједине министре. И пре...

Демократији су потребни активни и информисани грађани. Без публике нема ре(с)публике, то јест јавног добра. Јавност омогућава грађанима да имају увид у функционисање власти. Политичка јавност израста из литералне јавности (кафане, салони, интелектуалне елите, образовани грађански кругови). Опет се у кафанама шапуће у страху од владара, говори се у шифрама и избегава се помињање његовог имена....

Владајућа коалиција, а пре свега Дачић и Вучић, договорили су рушење власти у Београду. Тај процес, карактеристичан за ову владу, назива се „уподобљавање“ локалних власти републичкој, то јест „прекомпоновање“. Београд се разликује од других општина и градова по броју становника, по буџету, по укупном друштвеном производу, по броју запослених, по инвестицијама. Локална власт најближа је...

Тоталитарни образац је заснован на релацији пријатељ–непријатељ. Сваковрсне поделе у Србији могле би се свести на релацију „нашки” и „њихови”. Највећи проблем јесте тошто се у Србији више не зна ко је наш,а ко њихов. Ко су наши и чији су наши? То није само метафизичко већ и практично политичко питање. Ако су „наши“ екстремисти, хајде да их забранимо. Ако се неки страни зову „наши”, онда су они...

Након „датума”, главна тема је „реконструкција”. Ових месец дана, као и ових годину дана, највише личе на изборну кампању. Самовредновање владе одвија се у парадоксу да је добро радила а да јој треба широка и темељна реконструкција. Ако је влада успешна како се представља, зашто се реконструише, ако су министри добро радили зашто се мењају? У расправи о реконструкцији нису доминирале теме о...

Сви ми који смо прижељкивали датум за почетак преговора са ЕУ можемо бити разочарани јер – датума нема. Они који су веровали у безусловну одлуку о почетку преговора сигурно нису одушевљени јер је услов прецизан и јасан. Он гласи: прво потврда имплементације Бриселског споразума, па почетак преговора. Разлога за разочарење од стране владе има више, а најважнији је тај што је изгледало да су...