Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Милица Димитријевић

Култура

16.01.2018 у 22:00

Фотограф Сунца и Теслин пријатељ

Свака среда, термин у 17 сати, почев од данас па до септембра 2018. резервисана је у Историјском музеју Србије за стручно вођење кроз занимљиву професионалну и приватну биографију Ђорђа Станојевића, научника који је заслужан за електрификацију Србије, једног од ретких који је са Теслом пријатељевао, запамћеног, између осталог, и по првој у нас снимљеној фотографији у боји. Изложба „Ђорђе Станојевић – човек који је осветлио Србију” један је од пројеката ове куће (ауторка изложбе Штефица Радмановић, аутор мултимедије Борјан Побрић) који спаја богат документарни фонд са савременим технологијама: мултимедијални карактер поставке приближава на пријемчив начин свестрану личност овог физичара, професора, ректора, пасионираног фотографа чија се сто шездесета годишњица од рођења обележава управо у овој години.

Култура

10.01.2018 у 22:00

Омаж једном пријатељству

Да ли су за искрено пријатељство Љубице Цуце Сокић (1914–2009) и Богдана Шупута (1914–1942) биле кључне њихове интимизму склоне природе, њихов професор Љуба Ивановић или је то био њихов боравак у Паризу или, можда, све поменуто? Ни једно ни друго нису више међу живима да би о томе данас говорили, али су иза њих остала дела која су често стварали утичући једно на друго и која могу да „проговоре” о њиховој блискости, људској и уметничкој. Нека од њих која се чувају у Спомен-збирци Павла Бељанског могу се видети од данас у 13 сати па све до краја јануара у Малој галерији Дома Војске Србије на изложби под насловом „Прича о двоје уметника”.

Култура

27.12.2017 у 22:00

Уметник, естета, историчар – Алекса Челебоновић

И Марко (1902–1986) и Алекса Челебоновић (1917–1987) студирали су права. Обојица су одлучили да се оним за шта су се школовали не баве и ниједан није, при томе, погрешио. Марко је постао један од наших најпознатијих сликара двадесетог века, стваралац препознатљивог потеза, а Алекса један од наших најпознатијих критичара истог периода, аутор препознатљивог мисаоног стила. На стогодишњицу рођења Алексе Челебоновића у Музеју Цептер вечерас у 20 сати отвара се изложба на којој ће бити приказане слике, текстови, књиге, фотографије и личне ствари које сведоче о његовом комплексном животу и присутности на нашој, али и иностраној уметничкој сцени.

Култура

24.12.2017 у 22:00

Легат Олге Јанчић на пролеће пред публиком

На њено уметничко формирање утицали су професори Лојзе Долинар и Тома Росандић, размењивала је посете са колегом Хенријем Муром, а критичар Хеберт Рид уврстио ју је у књигу „Историја модерне скулптуре”. У каријери која је трајала више од пет деценија Олга Јанчић (1929–2012) прешла је пут од „академског реализма са експресивним импулсима и умереном стилизацијом форме, окрећући се фигурацији инспирисаном архаичним облицима, преко фигурално-асоцијативно-апстрактних облика до апстрактног виталистичког концепта форме”. Легат који је ова уметница још за живота формирала, поверен је на старање Кући легата тек у марту ове године, а на пролеће 2018. јавности ће на изложби бити приказан избор из њене богате заоставштине која броји 83 скулптуре и рељефа. Како за „Политику” објашњава Дејан

Култура

23.12.2017 у 22:00

О Мартину Хајдегеру у Универзитетској библиотеци

„Великани филозофских наука”, заједнички пројекат Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” и Филозофског факултета у Београду наставља се изложбом о Мартину Хајдегеру, која се 26. децембра у 13 сати отвара у просторијама ове библиотеке. Насловљена са „Контроверза Хајдегер”, поставка подсећа на великог немачког филозофа и на тумачења његовог стваралаштва и његових опредељења. У посебном фокусу су два његова дела: „Битак и време” („Sein und Zeit”), које се сматра једним од најзначајнијих филозофских дела 20. века, и које је објављено први пут пре деведесет и преведено на српски пре десет година, и „Црне свеске”, означене као Хајдегеров „дневник мишљења”, које су непосредно након публиковања 2014. изазвале праву буру.

Култура

21.12.2017 у 08:37

Форензички материјал као инспирација

Као и сваке године крајем децембра, у галерији „Хаос” пред публиком ће се од вечерас у 20 сати наћи радови прошлогодишњих лауреата Награде за цртеж из Фондације нашег угледног академика Владимира Величковића, док ће истовремено бити проглашен и добитник овог признања за 2017. На горњем нивоу биће изложени самостални пројекти и најновији радови Јованке Станојевић и Владимира Миладиновића, добитника прве награде, док је доњи ниво резервисан за другонаграђену Ивану Живић. Представљајући лауреате, Борка Божовић, члан Савета Фондације (ту су још и академик Душан Оташевић, др Ирина Суботић, Мрђан Бајић), истакла је да у својим биографијама ови уметници имају већ завидан и запажен стаж. На поставци која ће трајати до 12. јануара, њихове поетике и третмани у цртачком умећу пружиће посетиоцима

Култура

04.12.2017 у 13:35

Сто дела Галерије Матице српске

Копије зидних слика манастира Крушедол, графика 18. века, наслеђе поствизантијске традиције, сликарство раног, високог и касног барока, портрети 18. века, религиозно сликарство и графика 19. века, неокласицизам, бидермајер, романтизам, академизам, симболизам, акт, село, град... Све су то правци и области у којима се кретала ликовна уметност на нашим просторима, а које посетилац може да упозна кроз посету Галерији Матице српске у Новом Саду, чија је богата поставка репрезентативних дела, након реновирања зграде, од лета ове године поново доступна публици. Једини сегмент који недостаје јесте избор из колекције дела 20. века, који ће се пред јавношћу наћи од 22. децембра. Уколико се пропусти стручно вођење, поменута ризница, која у овој години обележава 170 година од оснивања, набоље се може

Култура

02.12.2017 у 22:05

Лубардина јужноамеричка мистерија

Био сам у Сао Паолу, прегледао све павиљоне и могу ти рећи, без лажне скромности, да немам много јаку конкуренцију, одвајајући Пикаса и још понешто до њега (сад се ти сигурно смејеш како је Лубарда постао уображен!), пише Петар Лубарда 2. децембра 1953. познатом ликовном критичару Оту Бихаљи Мерину, свом добром пријатељу. Мерин ће годину дана касније пред читаоце „Политике” изнети остале детаље њихове преписке, у тексту под насловом „Три корака сликара Петра Лубарде”, у којем ће потврдити да је велики уметник био у праву – његово учешће на Бијеналу у Сао Паолу те 1953. несумњиво је било примећено, чувени Херберт Рид назвао га је открићем целе изложбе. И, све би било потпуно јасно да не постоји и вео мистерије који прати Лубардину јужноамеричку епизоду. Зна се колико је слика наш уметник

Друштво

25.11.2017 у 21:44

Универзитету нема ко да врати имовину задужбина

Плашим се да ћемо, ако се нешто не промени, на крају остати без задужбина. Надлежнима покушавамо да објаснимо да је важно да се тестаментарна воља задужбинара поштује – речи су Владимира Бумбаширевића, ректора, које је, у виду својеврсног апела, по завршетку последње седнице Сената Универзитета у Београду упутио новинарима. Проблем о којем ректор говори односи се на чињеницу да Закон о враћању имовине и обештећењу, усвојен 2011, онемогућава Универзитет да поврати имовину коју су му у другој половини 19. и првој половини 20. века даровали добротвори, а која је након 1945. национализована. У питању су, између осталих, Лука Ћеловић, Александар

Култура

25.11.2017 у 22:02

У једној руци цртеж, у другој гитара

Велики филозоф Лудвиг Витгенштајн имао је незгодну нарав. Посебно је остала упамћена његова препирка са другим великим филозофом Карлом Попером. Жустра расправа потрајала је десетак минута, описана је у књизи „Витгенштајнов жарач” (Harper Collins, 2001), а одиграла се на Кембриџу 1946, наочиглед трећег великана Бертранда Расела и групе млађих колега. Све је почело озбиљним питањем постоје ли или не филозофски проблеми, а завршило се тако што је Витгенштајн, пре него ће љутито напустити просторију, своје аргументе поткрепио витлајући бесно жарачем. Бар тако кажу неки од оних који су томе присуствовали, док други тврде како жарач никада није ни био подигнут увис. Има и оних који се инцидента не сећају. А сви су посматрали исти догађај. Да је људска меморија опако варљива уверио се наш

Претходна Следећа

Почетна / Милица Димитријевић

13.06.2026 у 17:49

Пензије ће расти и више него до сада

13.06.2026 у 17:47

Мали посетио полазнике Академије младих лидера

13.06.2026 у 17:43

Самоопредељење у вођству, Српска листа освојила 9 мандата

13.06.2026 у 17:40

Гибралтарски мореуз: шпанска и мароканска полиција заплениле 4.777 килограма хашиша

13.06.2026 у 17:37

Либанска војска се повлачи из упоришта Хезболаха

13.06.2026 у 17:35

Мађарска подигла ловце због израелског авиона