Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

16.01.2018 u 22:00

Fotograf Sunca i Teslin prijatelj

Svaka sreda, termin u 17 sati, počev od danas pa do septembra 2018. rezervisana je u Istorijskom muzeju Srbije za stručno vođenje kroz zanimljivu profesionalnu i privatnu biografiju Đorđa Stanojevića, naučnika koji je zaslužan za elektrifikaciju Srbije, jednog od retkih koji je sa Teslom prijateljevao, zapamćenog, između ostalog, i po prvoj u nas snimljenoj fotografiji u boji. Izložba „Đorđe Stanojević – čovek koji je osvetlio Srbiju” jedan je od projekata ove kuće (autorka izložbe Štefica Radmanović, autor multimedije Borjan Pobrić) koji spaja bogat dokumentarni fond sa savremenim tehnologijama: multimedijalni karakter postavke približava na prijemčiv način svestranu ličnost ovog fizičara, profesora, rektora, pasioniranog fotografa čija se sto šezdeseta godišnjica od rođenja obeležava upravo u ovoj godini.

Kultura

10.01.2018 u 22:00

Omaž jednom prijateljstvu

Da li su za iskreno prijateljstvo Ljubice Cuce Sokić (1914–2009) i Bogdana Šuputa (1914–1942) bile ključne njihove intimizmu sklone prirode, njihov profesor Ljuba Ivanović ili je to bio njihov boravak u Parizu ili, možda, sve pomenuto? Ni jedno ni drugo nisu više među živima da bi o tome danas govorili, ali su iza njih ostala dela koja su često stvarali utičući jedno na drugo i koja mogu da „progovore” o njihovoj bliskosti, ljudskoj i umetničkoj. Neka od njih koja se čuvaju u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog mogu se videti od danas u 13 sati pa sve do kraja januara u Maloj galeriji Doma Vojske Srbije na izložbi pod naslovom „Priča o dvoje umetnika”.

Kultura

27.12.2017 u 22:00

Umetnik, esteta, istoričar – Aleksa Čelebonović

I Marko (1902–1986) i Aleksa Čelebonović (1917–1987) studirali su prava. Obojica su odlučili da se onim za šta su se školovali ne bave i nijedan nije, pri tome, pogrešio. Marko je postao jedan od naših najpoznatijih slikara dvadesetog veka, stvaralac prepoznatljivog poteza, a Aleksa jedan od naših najpoznatijih kritičara istog perioda, autor prepoznatljivog misaonog stila. Na stogodišnjicu rođenja Alekse Čelebonovića u Muzeju Cepter večeras u 20 sati otvara se izložba na kojoj će biti prikazane slike, tekstovi, knjige, fotografije i lične stvari koje svedoče o njegovom kompleksnom životu i prisutnosti na našoj, ali i inostranoj umetničkoj sceni.

Kultura

24.12.2017 u 22:00

Legat Olge Jančić na proleće pred publikom

Na njeno umetničko formiranje uticali su profesori Lojze Dolinar i Toma Rosandić, razmenjivala je posete sa kolegom Henrijem Murom, a kritičar Hebert Rid uvrstio ju je u knjigu „Istorija moderne skulpture”. U karijeri koja je trajala više od pet decenija Olga Jančić (1929–2012) prešla je put od „akademskog realizma sa ekspresivnim impulsima i umerenom stilizacijom forme, okrećući se figuraciji inspirisanom arhaičnim oblicima, preko figuralno-asocijativno-apstraktnih oblika do apstraktnog vitalističkog koncepta forme”. Legat koji je ova umetnica još za života formirala, poveren je na staranje Kući legata tek u martu ove godine, a na proleće 2018. javnosti će na izložbi biti prikazan izbor iz njene bogate zaostavštine koja broji 83 skulpture i reljefa. Kako za „Politiku”

Kultura

23.12.2017 u 22:00

O Martinu Hajdegeru u Univerzitetskoj biblioteci

„Velikani filozofskih nauka”, zajednički projekat Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković” i Filozofskog fakulteta u Beogradu nastavlja se izložbom o Martinu Hajdegeru, koja se 26. decembra u 13 sati otvara u prostorijama ove biblioteke. Naslovljena sa „Kontroverza Hajdeger”, postavka podseća na velikog nemačkog filozofa i na tumačenja njegovog stvaralaštva i njegovih opredeljenja. U posebnom fokusu su dva njegova dela: „Bitak i vreme” („Sein und Zeit”), koje se smatra jednim od najznačajnijih filozofskih dela 20. veka, i koje je objavljeno prvi put pre devedeset i prevedeno na srpski pre deset godina, i „Crne sveske”, označene kao Hajdegerov „dnevnik mišljenja”, koje su neposredno nakon publikovanja 2014. izazvale pravu buru.

Kultura

21.12.2017 u 08:37

Forenzički materijal kao inspiracija

Kao i svake godine krajem decembra, u galeriji „Haos” pred publikom će se od večeras u 20 sati naći radovi prošlogodišnjih laureata Nagrade za crtež iz Fondacije našeg uglednog akademika Vladimira Veličkovića, dok će istovremeno biti proglašen i dobitnik ovog priznanja za 2017. Na gornjem nivou biće izloženi samostalni projekti i najnoviji radovi Jovanke Stanojević i Vladimira Miladinovića, dobitnika prve nagrade, dok je donji nivo rezervisan za drugonagrađenu Ivanu Živić. Predstavljajući laureate, Borka Božović, član Saveta Fondacije (tu su još i akademik Dušan Otašević, dr Irina Subotić, Mrđan Bajić), istakla je da u svojim biografijama ovi umetnici imaju već zavidan i zapažen staž. Na postavci koja će trajati do 12. januara, njihove poetike i tretmani u crtačkom umeću pružiće

Kultura

04.12.2017 u 13:35

Sto dela Galerije Matice srpske

Kopije zidnih slika manastira Krušedol, grafika 18. veka, nasleđe postvizantijske tradicije, slikarstvo ranog, visokog i kasnog baroka, portreti 18. veka, religiozno slikarstvo i grafika 19. veka, neoklasicizam, bidermajer, romantizam, akademizam, simbolizam, akt, selo, grad... Sve su to pravci i oblasti u kojima se kretala likovna umetnost na našim prostorima, a koje posetilac može da upozna kroz posetu Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, čija je bogata postavka reprezentativnih dela, nakon renoviranja zgrade, od leta ove godine ponovo dostupna publici. Jedini segment koji nedostaje jeste izbor iz kolekcije dela 20. veka, koji će se pred javnošću naći od 22. decembra. Ukoliko se propusti stručno vođenje, pomenuta riznica, koja u ovoj godini obeležava 170 godina od osnivanja, nabolje se može

Kultura

02.12.2017 u 22:05

Lubardina južnoamerička misterija

Bio sam u Sao Paolu, pregledao sve paviljone i mogu ti reći, bez lažne skromnosti, da nemam mnogo jaku konkurenciju, odvajajući Pikasa i još ponešto do njega (sad se ti sigurno smeješ kako je Lubarda postao uobražen!), piše Petar Lubarda 2. decembra 1953. poznatom likovnom kritičaru Otu Bihalji Merinu, svom dobrom prijatelju. Merin će godinu dana kasnije pred čitaoce „Politike” izneti ostale detalje njihove prepiske, u tekstu pod naslovom „Tri koraka slikara Petra Lubarde”, u kojem će potvrditi da je veliki umetnik bio u pravu – njegovo učešće na Bijenalu u Sao Paolu te 1953. nesumnjivo je bilo primećeno, čuveni Herbert Rid nazvao ga je otkrićem cele izložbe. I, sve bi bilo potpuno jasno da ne postoji i veo misterije koji prati Lubardinu južnoameričku epizodu. Zna se koliko je slika naš umetnik

Društvo

25.11.2017 u 21:44

Univerzitetu nema ko da vrati imovinu zadužbina

Plašim se da ćemo, ako se nešto ne promeni, na kraju ostati bez zadužbina. Nadležnima pokušavamo da objasnimo da je važno da se testamentarna volja zadužbinara poštuje – reči su Vladimira Bumbaširevića, rektora, koje je, u vidu svojevrsnog apela, po završetku poslednje sednice Senata Univerziteta u Beogradu uputio novinarima. Problem o kojem rektor govori odnosi se na činjenicu da Zakon o vraćanju imovine i obeštećenju, usvojen 2011, onemogućava Univerzitet da povrati imovinu koju su mu u drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka darovali dobrotvori, a koja je nakon 1945. nacionalizovana. U pitanju su, između ostalih, Luka Ćelović, Aleksandar

Kultura

25.11.2017 u 22:02

U jednoj ruci crtež, u drugoj gitara

Veliki filozof Ludvig Vitgenštajn imao je nezgodnu narav. Posebno je ostala upamćena njegova prepirka sa drugim velikim filozofom Karlom Poperom. Žustra rasprava potrajala je desetak minuta, opisana je u knjizi „Vitgenštajnov žarač” (Harper Collins, 2001), a odigrala se na Kembridžu 1946, naočigled trećeg velikana Bertranda Rasela i grupe mlađih kolega. Sve je počelo ozbiljnim pitanjem postoje li ili ne filozofski problemi, a završilo se tako što je Vitgenštajn, pre nego će ljutito napustiti prostoriju, svoje argumente potkrepio vitlajući besno žaračem. Bar tako kažu neki od onih koji su tome prisustvovali, dok drugi tvrde kako žarač nikada nije ni bio podignut uvis. Ima i onih koji se incidenta ne sećaju. A svi su posmatrali isti događaj. Da je ljudska memorija opako varljiva uverio se naš

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Milica Dimitrijević