Уметнички камп Бранке и Коче

Бешеновачки Прњавор – Сликарка Бранка Колунџић и вајар Мирослав Ковачевић Коча, из Руме, пре седам година су дошли у Бешеновачки прњавор. На Фрушкој гори, на 300 метара надморске висине, одлучили су да свију породично гнездо и оснују уметнички камп „Фрушка гора“, који ће мукотрпним радом претворити у развојни центар овог бившег манастирског имања.

Прњавор је већ увелико нестајао, јер се од некад сто домаћинстава свео на двадесетак празних кућа и још толико у којима живи тек по двоје људи.

Коча је веровао да ће кад-тад, почети обнова једног од највећих манастира у Фрушкој гори, Бешенова, који је разрушен бомбардовањем 1944. године. А онда је почела прича, па и радови.

– Са овог брда видим Срем, Фрушку гору, радим пун снаге, живота и воље. Са длетом у рукама, а Бранка са кистом и бојама, зарађујемо и градимо овај центар. При крају смо, а онда уживање у нетакнутој природи. Живот се враћа у Бешеновачки прњавор, са почетком градње манастирске цркве посвећене архангелима Гаврилу у Михајлу, вратиће се и људи. Ове године, на овом ћувику, где стално ћарлија поветарац, угостићемо 20 сликара и вајара у првој прњаворској колонији – прича Коча док длетом дуби икону у ораховој дасци.

Кад су ово двоје заљубљеника у Фрушкогорски вис куповали земљу, староседеоци су се чудили. Данас схватају да су уметнички камп „Фрушка гора“, Бранка и Коча мотор развоја овог дела Фрушкогорја.

– За њима долазе и други, купују плацеве и граде викендице. Данас овде има четири-пет пута више викендица него домаћинстава. Некад је ово манастирско имање имало стотину кућа, а онда је све кренуло низбрдо. Опет је, да тако кажем, почео живот да се враћа у ово сеоце заборављено на обронцима Фрушке горе – прича мештанин Бора Ерцег, власник сеоског туристичког домаћинства са рестораном „Шараге“ у коме је изложена и стална поставка слика и вајарских радова.

На брду, на самом врху, саграђени су нови објекти, рурални, тако воле да кажу стручњаци за развој села, а Бранка Колунџић нам објашњава да је све у име уметности и за уметност. Завршени су конаци са 22 лежаја, слике и скулптуре су у свим просторијама, али ће овог лета завршити и галерију у којој ће бити стална поставка.

– Сами радимо и градимо овај камп. Место је идеално, једном сам видела овај ћувик и решила да овде стварам и живим. Све што смо Коча и ја овде направили финансирано је нашим уметничким радовима. Поред галерије остаје нам да завршимо и позорницу, за летње сусрете песника, глумаца. И позорница је започета, сад сређујем овај камп и овде најбоље сликам и уживам – прича Бранка.

– Ујутро пораним, изађем напоље, удахнем свеж ваздух, па на посао. Тишину ремети само понеки крик птица и лети цврчање цврчака. Попијем једну сремачку љуту, па узмем длета и кренем да резбарим, икону, или какав други мотив. Треба нам новац да улепшамо ово место, да га у рај претворимо – прича Коча док нас нуди кафом и ракијом.

Пролеће је па се живост осећа у насељу. Почеће изградња цркве, стигло је и двоје искушеника на тек откопане темеље манастира. Божју службу служе у дрвеној капели, али верују да ће брзо на темељима манастира Бешеново бити саграђена црква. Малобројни гостољубиви домаћини све више верују да је Бешеновачки прњавор, уронуо у Фрушку гору, добио нову развојну шансу.