Кафана „Грмеч” чека купца

Облепљена стакла локала у Македонској 32, где је деценијама била кафана „Грмеч”, дуже од две године жигосана су налогом за исељење већ одавно бившег закупца. Једини траг присуства угоститеља је изанђали натпис „Брза храна” над „шалтером” у склопу неугледних остатака некад угледног ресторана.

Врата кроз која се хрлило у ово теме кафанског „бермудског троугла” замандаљена су од2011. У јуну те године, уместо мириса шкембића, пихтија и јутарње киселе чорбе, из боемског светилишта покуљао је густ дим. Пожар у кафани проузроковао је велику материјалну штету, а „Грмеч” је убрзо затворен. Адаптација ће по свој прилици бити брига новог власника, јер је „Дунав осигурање”, у чијем власништву је овај простор, огласило продају локала.

Купац ће, извесно је, морати да настави да се на овој адреси бави угоститељством, јер је ово здање градски споменик културе, а прописана намена простора „Грмеча” је угоститељска делатност.

Док се не реши питање да ли ће овај локал наставити боемску традицију или ће постати ресторан брзе хране, а можда и „ексклузивно” место за госте дубоког џепа, осврт на историју казује да је „Грмеч” већ прегрмео све ове метаморфозе.

До 2001. био је класична кафана у саставу„Три грозда”, угоститељског предузећа које је те године огласило фајронт због високе цене закупа.

„Дунав осигурање” наставило је да издаје локал. Закупци су се мењали, па је у првој деценији овог века „Грмеч” био, што би рекао новинар и публициста Иван Мрђен, „ФФФР мешавина” („фаст фуд фенси ресторан”). Последњи закупац, за чијег је вакта локал изгорео, необјашњиво високим ценама разјурио је редовне госте.

Свакако најславнија фаза је она пре 2001, када су „Грмеч” походили сликари, писци, адвокати, судије, издавачи, песници, новинари, полицијски инспектори, музичари и тезгароши, гребатори и трошкаџије, мангупи и доушници, радознала шуњала сваке врсте у вртлогу информација, правих или лажних.

Сви они су се могли срести и у преостала два ћошка „бермудског троугла” – „Липи” и „Шуматовцу”. Али, међу новинарима се знало која је чија база. Журналисти „Политике” најрадије су походили „свој Грмеч”, а колеге из Радио Београда би дијагоналним правцем стизали „Под липу”. У „Шуматовац” би навраћали и једни и други, делећи столове са музичарима који су снимали за ПГП.

Стални гости „Грмеча”, са малтене „нумерисаним” местима за столовима испод слике којом је Зуко Џумхур украсио цео зид у дну сале, често би се „у наквашеном стању” одавали хорском певању.Ако би фалширали или онако накресани ударили у дерњаву, куварица би излетела из кухиње и подвикнула им. „Грмеч” је, како сведочи Милорад Ћириловић, дугогодишњи новинар нашег листа, био и најбоља осматрачница за шмекање девојака које су пролазиле поред ресторана.

– Најпожељнији сто био је први с леве стране од улаза, с погледом на Македонску улицу, познату по липама и дотераним лепотицама које су баш туда ишле на посао, или с посла. Или су ишле тек онако – присећа се Ћириловић.

Ни оловне деведесете нису расплеле сталне госте, који су у ову кафану хрлили и 1993, када је кригла пива у „Грмечу” коштала око пет марака. Али, тад је било најлепше седети у башти јер је због несташице бензина, саобраћај Македонском био проређен. За разлику од недавне прошлости, када је после пожара изгледао као да је тамо бомба пала, „Грмеч” је у доба кад су 1999. заиста падалебомбе био пун ко око. Седело се док последњи гост не устане, обртале су се туре жестоких пића, а ко није имао да плати могао је да пије и једе на црту.

– У току деценија постојања кафане, великани као што су Миро Радојчић, Васко Ивановић, Слава Ђукић, Виб и други потврђивали су својим повременим присуством да је „Грмеч” важна адреса. Данас, ољуштен па крпљен, споља личи на смрвљени отпадак од зграде – закључује Милорад Ћириловић.

Димитрије Буквић

-----------------------------------------------------------

Део заштићене целине

Компанија „Дунав осигурање” огласила је 31. јануара продају простора у Македонској 32. Сва заинтересована правна и физичка лица могла су да пошаљу понуде до 14. фебруара.

Будући да је овај објекат део целине која је градски споменик културе, а локал је намењен угоститељству, у том простору није могућа друга делатност.

– Објекат, саграђен 1922. године, налази се у оквиру просторне целине „Стари Београд”, која ужива статус претходне заштите. Ценећи традицију и значај ресторана „Грмеч”, компанија „Дунав осигурање” реализовала је активности неопходне за отпочињање адаптације и реконструкције објекта. Прибављена је детаљна документација неопходна за предузимање било каквих радова. Израђени главни пројекат адаптације и реконструкције објекта предат је на контролу надлежним органима. Донета је одлука о отуђењу објекта ресторана „Грмеч” са израђеном техничком документацијом, а поступак ће бити спроведен сагласно прописима – наводи се у писаном одговору „Дунав осигурања”.