Без мира на Блиском истоку

Таман када је свет са пажњом испратио одлуку Израела и Палестинаца да барем на три дана прекину са сукобима, који су до данас однели око 1.500 живота, углавном цивила, примирје није потрајало више од неколико сати. И уместо да се породицама изгинулих и рањених, како је најављено, омогући да сахране мртве и извидају ране, број погинулих је само наставио да расте.

Уобичајено, оптужбе за кршење примирја стижу са обе стране, међународна заједница је немоћна да утиче на смиривање страсти. Вашингтон, који једини може одлучујуће да притисне Израелце да се окану свакодневних гранатирања појаса Газе у којима гину чак и они који су под заштитом Уједињених нација, и даље оклева. Уместо тога најављује ново наоружавање израелских снага.

Израелци са своје стране истичу да неће престати са нападима док не униште и последњи тунел кроз које се борци Хамаса убацују на израелску територију и одатле врше нападе.

Додајмо и бизарну информацију да француска влада намерава да забрани једну радикалну јеврејску групу, која је учествовала у недавним сукобима са пропалестинским активистима током протеста у Паризу против офанзиве у Гази. Без обзира на чињенице и разлоге који су натерали француске високодостојнике да размишљају на овај начин, остаје горак укус у устима и сећање на нека давно прошла времена.

ОПОМЕНА ЕБОЛЕ: И док се на палестинским територијама води прави рат, не мања опасност надвила се над житеље Гвинеје, Либерије, Нигерије и Сијера Леонеа. Они су се нашли на удару опасне епидемије смртоносне болести – еболе. Како јављају са терена, број преминулих од ове епидемије већ је далеко премашио број 700 и даље се повећава. А реч је о државама које немају ни техничка ни медицинска средства да се овој опакој болести супротставе на прави начин.

Страх се уз велики талас избеглица са зараженог подручја проширио и ван граница поменуте четири државе. Појединци су спасавајући сопствену главу стигли и до Европе. Да ли ће то, и у којој мери, утицати да се болест прошири и на Старом континенту, кључно је питање. Јер појединачни случајеви су се већ јавили. Стручњаци тврде да у нашем делу света не постоје услови за појаву праве епидемије еболе, али то мало кога охрабрује.

Ебола прети свакоме и – опомиње. Пре свега да још нисмо створили свет безбедан од заразних болести са могућим катастрофалним последицама. Белгијски научник Петер Пиот, који је открио ову болест, изјавио је утешно да је мало вероватно да она изазове већу епидемију ван региона западне Африке, где је присутна месецима.

БЕЗ ОДБРАНЕ ОД САМОУНИШТЕЊА: Другим речима, где нас не косе епидемије, косе нас ратови. Упркос дугогодишњим напорима глобалистичких миротвораца нисмо успели да створимо свет у којем бисмо били заштићени од – самоуништења.

Ту никаква медицина не помаже, потребна је политичка воља. Али не воља бирократа који за лепе паре седе по којекаквим владама и међународним институцијама, већ политичка одлучност најширих слојева становништва да се прекине са међусобним убијањима.

Пример грађанског рата у Украјини је у том смислу најсликовитији. Више се и не гледа толико на чињеницу ко је у свему крив, ко је почео, ко је у праву а ко не, колико је људи страдало... већ какву корист могу да извуку они који у тај сукоб, наизглед, нису умешани. Пре свих, САД и Русија.

А могу много. Што продајом наоружања, што преобликовањем света у новом маниру. Јер, како се слажу аналитичари, сукоб у бившој совјетској републици је, у ствари, увод у стварање „новог света”. Па ко у тој „креацији” боље прође. Не чуди стога што је амерички председник Барак Обама у среду увео Русији санкције какве нису виђене од времена „хладног рата”. Како је отворено рекао, решио је да (по њему) ослабљену економију највеће државе на свету учини још слабијом.

Слично су реаговали и у Лондону кроз изјаву премијера Дејвида Камерона да „Британија неће покренути трећи светски рат због Украјине, нити упутити флоту у Црно море, већ ће вршити економски притисак на Русију док не промени курс”.

Владимир Путин, са своје стране, одлуку америчког шефа државе сматра само подстицајем да се руска привреда окрене себи, живне и почне да функционише активније и ефикасније. „Нема тога што ми не можемо да произведемо”, изјавио је пре неколико дана.

ТАЈНА ПАДА МАЛЕЗИЈСКОГ АВИОНА: Изрека „Сваког чуда за три дана” могла би се, нажалост, применити и на недавну трагедију малезијског путничког авиона који се срушио у Украјини када је изгинуло 298 путника и чланова посаде. Стиче се непријатан утисак да се овом несрећом више баве докони учесници којекаквих друштвених група на интернету, него истражитељи са искуством. Као да је трагање за истином заморило оне којима је то струка.

Објективно, на простору пада авиона пуца се сваки дан и са украјинске и са проруске стране. Ових дана у медијима се појавио и снимак дела авиона изрешетаног мецима за које се тврди да су испаљени из неког војног авиона. Ако се узме као истинита тврдња да се у време несреће на небу у непосредној близини малезијског „боинга” налазио један украјински борбени авион „сухој”, ето прилике за нову теорију завере.