Мој Јапан

Одселила сам се из тадашње Југославије давне 1979.године и после више од деценије проведене у Енглеској, Немачкој и САД, животне прилике су ме довеле у Јапан, где живим и радим већ скоро 17 година. Људи долазе у Јапан са различитим ишчекивањима. Махом су сви припремљени на културни шок, но без обзира на све припреме увек се нађу у приликама да су
изненађени, збуњени, задивљени, затечени или бесни. Јапан је земља контраста. Овде је све другачије - језик, храна, обичаји. Стопа криминала је ниска.То је прво што приметите кад дођете овде. Полицајци махом проводе своје радно време дајући упутства пешацима како да пронађу жељену улицу или проверавајући да ли су аутомобили прописно паркирани. Међутим, у неколико последњих година криминал је у порасту. Поготово најморбиднија врста убистава која би шокирала и окорелог убицу или режисера хорор филмова.

Овде људе гурају у возове као сардине у конзерве, да би врата могла да се затворе. Мене је посебно изненадило што баш нико том приликом не промени израз лица иако је скоро немогуће удахнути ваздух пуним плућима. Толико је набијено да се може дисати само кратким удисајима.

Трошкови живота су астрономски. Воће се купује на комад, месо на десетине грама. Једна јабука осредњег квалитета је око 1.5 амерички долар, 100гр квалитетне говедине око 20 долара. Чак се ни кромпир не купује на килограм. Сир спада у категорију високог луксуза, а малине служе само за украс, под условом да можете да их приуштите. Зато су аутомобили јевтини. За три просечне плате се може купити нов, најјефтинији аутомобил.

Возачи аутобуса носе беле рукавице, али ако их природа натера испразниће бешику на јавном месту. Јапанци су опседнути чистоћом. Купање се никад не пропушта. То је ритуална радња и један од најприхваћенијих начина опуштања. Каде су им мале и четвртасте, тек толико да чучнете. Иста се вода користи за све чланове породице, тако да је особа која прва улази у каду привилегована. Западњацима то звучи шокантно, међутим Јапанци се пре уласка у каду добро изрибају и улазе чисти у воду. Исти начин купања Јапанци упражњавају вековима и каде им се нису модернизовале доскора. То се сигурно не би могло рећи за WC шоље које ми делују паметније од многих корисника истих. Све је тако хај-тек да су им тастатуре као да сте у најмодернијем авиону. Лакше би било савладати вештину управљања авионом него притиснути право дугме док обављате свакодневну потребу. На вама је да изаберете пратећу музику, звук жубора потока или цвркут птица. Кад сте већ одустали од тражења WC папира изненади вас аутоматски туш и сушилица са деодорант спрејом. Мени се ипак највише допао традиционални држач за WC папир који свира Бетовена кад год повучете папир из ролне. Бетовен мора да се преврће у гробу! Нема потребе да наглашавам да сам истрошила целу ролну - што из знатижеље што из жеље да одслушам целу Оду радости.

Овде се осећања јавно не показују. До скора се нису могли видети заљубљени парови како се држе за руке. Јапанци исказују своју љубав врло приватно. Шапутања, миловања или пољупци су незамисливи на јавном месту. Међутим, еротски (читај тешка порнографија!) стрипови су уобичајена појава. Могу их купити сви, свуда и свакодневно можете видети студенте или углађене пословне људе како читају такве стрипове по возовима и аутобусима.

Јапанци су врло култивисани и љубазни. Не воле да се свађају и јако бирају речи. Резервисани су и држе до своје приватности, али су те границе недефинисане. Воле да се извињавају. Пуно - за све и свашта. Цео ритуал извињавања је усађен дубоко у њима. Ни после толико година није ми јасно да ли је то извињавање истинско-искрено или не. Ако уђете у јапанску кућу у ципелама они ће вам нежним тоном и умилним гласом рећи де се у Јапану не улази у ципелама у кућу и због тога ће вам се извинити. Оно што у себи мисле је заправо: какви су ово примитивци, усвињиће ми целу кућу....Истинска осећања ХОННЕ су скоро увек обложена идеализованом фасадом ТАТЕМАЕ, многи пословни људи који долазе у Јапан, а нису упознати са јапанском културом мисле да су направили добар посао јер им се јапанске колеге смешкају, климају главом, ласкају и одобравају. То је ТАТЕМАЕ. Оно што је стварно иза те фасаде тешко је докучити. Ако после пословног састанка одете на пиће, после неколико чаша имате много веће шсансе да чујете ХОННЕ.

Свему томе веома помаже јапански језик којим се може савршено нејасно изразити. На директно питање се увек може изокола одговорити. Њима је то знак да више не питају, а нас такав одговор оставља у потпуној недоумици. Јапански говорни језик има неколико слојева који обележавају степен формалности. Говор породице или блиских пријатеља се веома разликује од говора који користе у званичним приликама. Социјални статус игра важну улогу као и то да ли је саговорник мушкарац, жена, да ли припада одређеној групи - исти разред, школа, универзитет, предузеће, спортски клуб итд.
Никад немојте поставити питање које садржи ИЛИ. На пример: -Да ли више волите пиринач или хлеб? Одговор ће увек бити: ДА!?

Многи Јапанци су веома заинтересовани -неки до опсесије - за све што долази из иностранства: храну, одећу, начин живота. Многима је важно шта други мисле о њима и због тога се невероватно труде око странаца. Изводе их у ресторане, водају по Јапану и уопште третирају их са посебном љубазношћу.

Овде се све непрекидно мења. Јапанци су спремни да прихвате иновације, али се истовремено труде да сачувају традицију. Прошлост, садашњост и будућност су чврсто испреплетани у овој фасцинантној земљи. У ком правцу ће се јапанско друштво развиајти тешко је предвидети, али је сигурно да ће наставити неким својим, оригиналним путем.

Могла бих да још пуно пишем о икебани, чајној церемонији, Кабуки и Но позоришту, честим земљотресима, тајфунима, хотелима за вођење љубави паћинко флиперима и караоке баровима, трешњином цвету и сумо рвању итд. Заправо било би ми потребно пуно труда и талента да вам дочарам Јапан који је толико далеко и толико другачији од моје родне земље у коју се редовно враћам, за којом сам носталгична и у коју имам чврсту намеру да се вратим, после више од тридесет година проведених на три континента.